Vesti

Autorka: Mihane Hoxha / Foto ilustracija: Arben Llapashtica / Prevod: Bruno Neziraj

Pozivajući se na zvanične podatke, proizilazi da se Kosovska policija ne suočava sa rodno zasnovanim nasiljem. Međunarodne bezbednosne organizacije i misije su dale svoj doprinos protiv ovog fenomena, koje su kroz obuke i seminare integrisale žene u uniformu, kao dodatnu vrednost Kosovske policije.

Ostalo je još nekoliko meseci do obeležavanja 25. godišnjice od osnivanja Kosovske policija, put koji nije dug, ali koji broji mnoge uspehe u odnosu na izazove i poteškoće sa kojima se suočava u svakodnevnoj rutini. Kosovski građani, različiti lokalni i međunarodni mehanizmi smatraju Kosovsku policiju jednom od najpouzdanijih institucija u zemlji, prema nizu istraživanja javnog mnjenja.

Pored toga što u svom sastavu ima pripadnike svih etničkih manjina, Kosovska policija je povećala učešće žena u službi na oko 16%.

Majorka Kosovske policije Luljetë Limani smatra se jednim od prvih policajki u uniformi Kosovske policije (u to vreme Kosovske policijske službe).

Dakle, ona je svoj put u policiju započela pre 24 godine, tačnije u oktobru 2000. Trenutno obavlja funkciju direktorke u Upravi za prevenciju i istraživanje nasilja u porodici.

Slika žene kroz policijsku službu – izazov i ponos

Uz simbole države Kosovo koje sa velikim ponosom i odgovornošću nosi na ramenima, Limani sa nostalgijom otkriva detalje iz prvih trenutaka službe u policiji.

„Početak moje karijere kao pripadnice Kosovske policije u oktobru 2000. je pratio dubok osećaj posvećenosti i pripreme za moguće izazove. Za mene kao mladu devojku, pored velike želje da služim zemlji kao pripadnica policije, postojala je i velika radoznalost jer je ranije prisustvo žena u policiji bilo minimalno dok njihovo prisustvo na javnim mestima uopšte nije primećivano“.

Žena u uniformi - suočena sa predrasudama

Majorka Limani je istakla da je u svojim počecima imala dileme kako će je građani prihvatiti jer je uključivanje žena u policiju bila novina, a do tada se ovaj posao smatrao profesijom u kojoj su prevladavali muškarci.

„Danas, kada se setim, veoma sam ponosna na sebe jer smo mi, kao prve žene u policiji, uspele da razbijemo tabu, ali i da promenimo mišljenje građana o mogućnostima koje nude žene u oblasti bezbednosti“, izjavila je ona.

Pored toga, Limani je rekla da je rad na terenu kao policajka u patrolnoj jedinici bio izazov jer su se suočavali sa različitim situacijama u kojima je postojala i opasnost, ali da nikada nije razmišljala o povlačenju, jer pored posla u kojima se je suočila sa svačim, nije izostala ni zahvalnost građana za uslugu koju su ona i njene kolege pružale.

„Bilo je mnogo žena i devojaka koje su nas gledale sa divljenjem zbog naše hrabrosti i pitale nas kako i one mogu da se pridruže. Činjenica da sam uticala na neku mladu devojku da ostvari svoju želju i danas me motiviše u radu“, rekla je Limani.

Seksualno uznemiravanje i diskriminacija na osnovu pola (ne)ma mesta u Kosovskoj policiji?

Majorka Limani je izjavila da je tokom svoje karijere bila u prilici da ima muške pretpostavljene i da se nikada nije osećala diskriminisanom ili tretiranom drugačije od onoga što se očekivalo u kontekstu posla i kolegijalnih odnosa.

„Imala sam sreću da imam porodicu koja me nije ometala, već mi je bila najveća podrška. Pored porodičnog vaspitanja, koje je osnova učtivosti u društvu, imala sam priliku da na početku svoje karijere pohađam razne obuke, uključujući i pitanja rodne ravnopravnosti i ljudskih prava uopšte. Verujem da je i ovo uticalo pozitivno na moju karijeru u izgradnji zdravih i profesionalnih odnosa sa svim mojim kolegama bez obzira na pol i etničku pripadnost“, naglasila je Limani.

U međuvremenu, komentarišući pitanje seksualnog uznemiravanja, majorka Limani je stavila do znanja da je Kosovska policija, pored važećih zakona u zemlji, uredila ovo pitanje i administrativnim uputstvima, uredbama i to se ne toleriše ni pod kojim okolnostima, da se kroz interne mehanizme i spoljni nadzor svaki slučaj vodi u skladu sa zakonom i procedurom.

Činovi i rukovodeći položaji u Kosovskoj policiji – bez osvrta na pol

Luljetë Limani je istakla da je redovnim postupkom došla do čina majora tako što je prošla kroz postupak unapređenja koji je bio jednak za sve policijske službenike.

„Završila sam sve potrebne testove i obuke, bez razlike, i lično ne mogu da kažem da je X.Y osoba dobila čin ili je unapređena zbog pola. Takođe, trenutno sam na funkciji direktorke Uprave za prevenciju i istragu nasilja u porodici, a moji podređeni su pripadnici oba pola. Dakle, imamo veoma dobre kolegijalne odnose i komunikacija je otvorena za svako pitanje unutar naše uprave“.

Štaviše, Limani je dodala da Kosovska policija takođe sprovodi agendu za rodnu ravnopravnost unutar Kosovske policije i akcioni plan 2024-2028, koji služi kao vodič za policiju u vezi sa raznolikosti, ljudskih prava, unapređenja i profesionalnog razvoja.

Prema njenim rečima, ovaj dokument obezbeđuje odgovoran pristup rodnoj perspektivi u svim procesima i praksama, sa ciljem povećanja poverenja u policiju.

„U cilju uključivanja najvećeg broja žena u Kosovsku policiju primenjivane su posebne afirmativne mere i zahvaljujući tome poslednjih godina smo uspeli da uključimo veći broj žena u Kosovsku policiju, a to pokazuje da je za Kosovsku policiju pitanje rodne ravnopravnosti prioritet. Dakle, iskrenost, integritet, osobine hrabrosti i upornosti u izvršavanja zadataka nisu muške ili ženske osobine, već su to osobine koje pomažu da postanete profesionalac bez obzira na pol“, zaključila je majorka Limani.

Uniforma Kosovske policije poštuje samo zakon, a ne rodne privilegije

S druge strane, major Ramadan Ahmeti, koji je trenutno direktor Uprave policije u zajednici i prevenciju, opisao je početke svoje karijere u uniformi Kosovske policije, napominjući da su kako pre 25 godina tako i danas policajke bile veoma vične tokom obavljanja policijskih zadataka i nema mesta za diskriminaciju ili rodne privilegije.

„Karijeru kao kosovski policajac sam započeo u aprilu 2000, za mene je u to vreme sve bilo novo, ali pitanje pridruživanja žena policiji nije nešto što smo u našoj zemlji smatrali praktičnim. Međutim, nisam primetio nikakve nedostatke. Od policijske škole smo imali nekoliko koleginica u razredu, a i tokom obavljanja zadataka na terenu su bile ravnopravne i sposobne da izvršavaju zadatke isto kao muškarci“, rekao je Ahmeti.

Štaviše, major Ahmeti je naglasio da je tokom svoje karijere imao priliku da ima žene za pretpostavljene i da se nikada nije osećao diskriminisanim ili tretiranim drugačije od onoga što se očekivalo u kontekstu posla i kolegijalnih odnosa.

„Pored porodičnog vaspitanja, koje je osnova učtivosti u društvu, bili smo u prilici da na početku karijere pohađamo razne obuke, uključujući i pitanja rodne ravnopravnosti i ljudskih prava uopšte. Verujem da je to takođe imalo pozitivan uticaj na zdrave i profesionalne odnose sa koleginicama tokom moje karijere“, dodao je on.

Proces unapređenja je procedura ista za sve polove

Ramadan Ahmeti je naglasio da je tokom godina rada, zajedno sa svojim kolegama, bio podvrgnut jedinstvenoj proceduri unapređenja, koja je bila jednaka za sve zaposlene u policiji, bez obzira na pol i nacionalnu pripadnost.

„Za 24 godine radnog staža ja lično ne mogu da kažem da je X.Y osoba dobila čin ili unapređena zbog pola. Trenutno obavljam funkciju direktora Uprave policije u zajednici i preventivu i moji podređeni su pripadnici oba pola (trenutno prevladava ženski rod). Kolegijalni odnosi su veoma dobri i komunikacija je otvorena za svako pitanje unutar naše uprave. Policija stalno organizuje i pohađa različite obuke u vezi rodnih pitanja unutar i izvan zemlje. Promovisanje rodnih prava i ravnopravnosti u okviru Kosovske policije je jedna od vrednosti naše organizacije“, zaključio je major Ahmeti.

To su potvrdili i iz Kancelarija za informisanje Kosovske policije i Žalbene komisije, navodeći da „svi policijski službenici Kosovske policije uživaju jednak tretman bez obzira na pol“.

Dok je Udruženje žena u Kosovskoj policiji u svom saopštenju dalo štur odgovor, negirajući da u Kosovskoj policiji postoje dokumentovani slučajevi rodno zasnovanog nasilja.

„Do sada nismo registrovali nijedan slučaj u vezi sa Vašim zahtevom“, navodi se u njihovom odgovoru.

Međunarodna saradnja je doprinela profesionalizmu Kosovske policije

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je najveći podržavalac Kosovske policije od njenog osnivanja do sada, predstavila je doprinos tokom godina u cilju povećanja broja žena u uniformi.

„Što se tiče rodne ravnopravnosti, godinama smo podržavali Kosovsku policiju u podizanju svesti o značaju učešća žena u bezbednosnom sektoru. Organizovali smo i radionice za obuku i lobirali za afirmativne mere ljudskih resursa u cilju povećanja broja žena u uniformi, kao i interesovanja mladih žena da se prijave, pridruže i podrže KP u izgradnji i održavanju njihove karijere“.

Takođe, u OEBS-u ističu da su pre deset godina učestvovali u osnivanju Udruženja žena u Kosovskoj policiji.

„Udruženje žena u KP je forum za službenice za umrežavanje, razmenu iskustava, promovisanje rodne ravnopravnosti i doprinos u osnaživanju žena. Od samog osnivanja,, Misija podržava ovo udruženje da ostvari svoje strateške ciljeve kroz različite inicijative zagovaranja, seminare obuke, programe liderstva i mogućnosti umrežavanja. Kao rezultat, ovo udruženje je podržalo veliki broj policajki u KP-u da zauzmu rukovodeće položaje i napreduju u karijeri“.

Dalje, u svom odgovoru, navode da je OEBS tokom godina pratio instrumentalnu ulogu Udruženja žena u Kosovskoj policiji u podizanju svesti o jedinstvenim izazovima sa kojima se suočavaju žene u policiji.

Dok, u svom saopštenju, iz EULEKS-a su rekli da su pružili podršku Kosovskoj policiji u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja. Između ostalog, oni predviđaju stvaranje rodne unutrašnje organizacione infrastrukture za integraciju rodne ravnopravnosti u unutrašnje i spoljne aktivnosti Kosovske policije, uključujući stvaranje unutrašnjih radnih grupa za rodna pitanja na čelu sa višim upravljačkim strukturama. „Transformativno rodno upravljanje i unutrašnje politike u vezi sa uznemiravanjem (uključujući seksualno uznemiravanje), kao i stvaranje rodno odgovornog radnog okruženja, takođe su sastavni deo ovih agendi“, saopštili su iz EULEKS-a.

Policijski inspektorat Kosova ne obrađuje slučajeve rodno zasnovanog nasilja u Kosovskoj policiji

Policijski inspektorat Kosova je saopštio da se ne bavi administrativnim/disciplinskim žalbama koje se mogu odnositi na odluke o rukovođenju (sve dok ne predstavljaju krivično delo). Stoga, ove žalbe rešava Uprava za unutrašnje istrage u okviru Kosovske policije.


"""""

„Ova publikacija je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta „Borba protiv diskriminacije, govora mržnje i rodno zasnovanog nasilja“. Sadržaj ove publikacije je odgovornost ATRC, IKS, D4D i UNK, i ni na koji način se ne može smatrati stavom Evropske unije“.