Vesti

Piše Dr Faik Hoti

Hronične nezarazne bolesti: kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak i hronične bolesti pluća su danas najveći teret za javno zdravlje na Kosovu. One se ne prenose s čoveka na čoveka, već su usko povezane sa štetnim navikama koje postaju deo naše svakodnevice. Pušenje, nezdrava ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, konzumiranje alkohola i hronični stres su glavni faktori rizika. Dobra vest je da se većina ovih faktora može promeniti. Međutim, loša vest je da je promena ponašanja mnogo teža od promene zakona ili usvajanja strategije.

Ljudi na Kosovu svakog dana umiru od bolesti koje su u mnogim slučajevima mogle biti sprečene. Međutim, i dalje mnogo više ulažemo u lečenje posledica nego u promenu ponašanja koja ih uzrokuju. To je najveći paradoks javnog zdravlja.

Stoga, danas se ne postavlja samo pitanje šta znamo o tim bolestima, već i kako o njima govorimo. U javnom zdravstvu ne pobeđuje onaj ko ima činjenice, već onaj ko uspe da ih pretvori u nova i preventivna ponašanja.

Pandemija COVID-19 nas je naučila lekciji koju ne smemo zapostaviti: nije dovoljno biti u pravu sa naučne strane ako se činjenice ne pretoče u dela. Informacija mora biti jasna, razumljiva, pouzdana i data na vreme. Čak i najbolja preporuka gubi svoju vrednost ako je građanin ne razume, ne veruje u nju ili je ne primenjuje. Ta lekcija je podjednako vredna u borbi protiv hroničnih nezaraznih bolesti.

U javnom zdravlju sve počinje od komunikacije. Ali, jedna od najvećih zabluda je da zdravstvena komunikacija ima samo informativnu ulogu. U stvari, informacija je samo početak. Većina pušača zna da duvan šteti zdravlju. Većina ljudi zna da je fizička aktivnost korisna i da ishrana sa mnogo soli, masti i šećera povećava rizik od bolesti. Međutim, informacije koje poseduju same po sebi nisu dovoljne da promene ponašanje. Za promenu je potrebno nešto više: poverenje, motivacija i osećaj da je ono što se traži zaista izvodljivo. Upravo tu leži razlika između poruke koja informiše i poruke koja menja ponašanje. Poruka poput „Živite zdravo“ je previše uopštena. Dok su one poput „Šetaj najmanje 30 minuta svakog dana“, „Ne puši, prestani danas“ ili „Izmeri krvni pritisak, čak i kada se osećaš dobro“ konkretne, praktične i primenljive. Što je poruka jednostavnija, veća je verovatnoća da će se pretvoriti u delo. Dobra poruka ne košta koliko izgradnja bolnice, ali može sprečiti da hiljadama građana bolnica zatreba.

Na Kosovu smo videli da komunikacija može dati rezultate. To potvrđuje istorija kontrole duvana na Kosovu. Zakon o kontroli duvana, zdravstvena upozorenja na pakovanjima cigareta i kampanje za podizanje svesti su doprinele postepenom smanjenju društvene prihvatljivosti pušenja, posebno u porodičnom okruženju. Međutim, izazovi i dalje postoje, posebno širenjem elektronskih cigareta među mladima koje stvaraju novu zavisnost, često prikrivenu modom ili modernom tehnologijom, uz potpuno nepoštovanje zakona u javnim prostorima. Takođe, kampanje za podizanje svesti o raku dojke su dovele do ranijeg otkrivanja bolesti i da izgledi za lečenje budu bolji.

Još jedna, podjednako ozbiljna pretnja su i dezinformacije. U doba društvenih mreža građani su svakodnevno izloženi „medicinskim savetima“ onih koji nisu stručnjaci, teorijama zavere i tvrdnjama bez naučnog utemeljenja. Nažalost, lažne informacije se često šire brže od činjenica. Ovo ne samo da stvara zabunu, već i potkopava poverenje u zdravstvene ustanove i stručnjake. Kada institucije ćute ili se oglase sa zakašnjenjem, prazninu popunjavaju glasovi koji ne idu u korist javnom zdravlju. Nažalost, čak ni na Kosovu nije manjkalo javnih ličnosti koje su širile teorije zavere i naučno neutemeljene tvrdnje, dok su ih televizije i digitalne platforme širile, često bez neophodnog stručnog filtera. Jasno je da se borba protiv dezinformacija ne dobija cenzurom, već kontinuiranim prisustvom institucija, transparentnošću, integritetom i profesionalnom komunikacijom.

Međutim, komunikacija ne može ostati isključiva odgovornost zdravstvenih ustanova. Mora prerasti u savez između zdravstvenih radnika, novinara, obrazovnog sistema, zajednice i samih građana. Profesionalno novinarstvo ima nezamenljivu ulogu u ovom procesu. U vreme kada senzacionalizam često donosi više klikova nego činjenice, tačno i odgovorno izveštavanje o zdravlju jeste javna usluga u najboljem smislu te reči. Proverena vest može sprečiti više štete nego zakasnilo lečenje. Neadekvatne politike ili fenomeni koji ugrožavaju zdravlje mogu imati isti uticaj kao i istraživačko novinarstvo i kritički tretman nedostataka u zdravstvenom sistemu.

Podjednako je važno da napori u komunikaciji ne budu svedeni na povremene kampanje. Do promene ponašanja ne dolazi za nedelju ili mesec dana. To zahteva ponavljanje, održivost i kontinuiranu procenu uticaja. Institucije bi trebalo da ulažu u dugoročne komunikacione strategije, prilagođene različitim starosnim grupama i zajednicama.

Na kraju krajeva, bitka protiv hroničnih bolesti neće biti dobijena samo u ambulantama, klinikama i bolnicama. Do pobede se dolazi mnogo ranije: u porodici, u školama, u medijima, na radnom mestu i u javnom prostoru. Pobeda će biti ostvarena kada komunikacija ne bude imala za cilj samo informisanje, već i ubeđivanje, motivisanje i promenu ponašanja.

Jasna poruka može podstaći nekoga da po prvi put izmeri krvni pritisak, da ostavi cigare, da više hoda ili da izabere zdraviji način života. Ove odluke deluju kao sitne, ali upravo one menjaju sutrašnju statistiku. Jer, u javnom zdravstvu, reč nije samo sredstvo informisanja. Ona je sredstvo prevencije.

(Autor je specijalista za javno zdravlje u NIJZK)

Ovaj autorski tekst je objavljen u okviru projekta „Unapređenje izveštavanja o hroničnim nezaraznim bolestima“, koji sprovodi Udruženje novinara Kosova (UNK) u partnerstvu sa Integrisanim zdravstvenim uslugama (IZU), uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Za više o ovoj temi, pročitajte i istraživanje novinarke Qëndresë Uka Matoshi: „Kada informacije nisu dovoljne: Da li zdravstvena komunikacija menja ponašanje građana na Kosovu?“ na ovom linku https://nacionale.com/sociale/kur-informacioni-nuk-mjafton-a-po-e-ndryshon-komunikimi-shendetesor-sjelljen-e-qytetareve-ne-kosove