Vesti

Hronične nezarazne bolesti i dalje prevladavaju kao glavni izazov po javno zdravlje na Kosovu i vodeći su uzrok smrti i sve veći teret za zdravstveni sistem. Međutim, pored alarmantnih statistika i poznatih faktora rizika kao što su pušenje, nezdrava ishrana i nedostatak fizičkih aktivnosti, jedan ključni element često ostaje u senci: javna komunikacija.

Piše: Qëndresë Uka-Matoshi

U ovom intervjuu za list „Nacionale“, specijalista javnog zdravlja, dr. Faik Hoti ističe upravo način na koji komunikacija direktno utiče na ponašanje i donošenje odluka građana. On tvrdi da nejasne, sa zakašnjenjem ili previše tehničke poruke ne samo da ne pomažu, već često stvaraju zabunu, pasivnost i gubitak poverenja u zdravstvene ustanove.

Nasuprot tome, jednostavna, dosledna i pouzdana komunikacija može dovesti do stvarnih promena načina života i spasiti živote.

Usredsređujući se na poslednje podatke koji pokazuju porast novih slučajeva hroničnih bolesti u zemlji, dr. Hoti ističe da ova situacija zahteva više od sporadičnih kampanja, već istinsku, koordinisanu i dugoročnu komunikacionu strategiju. On govori o najčešćim greškama u zdravstvenoj komunikaciji, institucionalnim izazovima, uticaju dezinformacija na društvenim mrežama i značaju uključivanja zajednice i medija u ovaj proces.

U suštini, poruka je jasna: bez odgovarajuće i dosledne komunikacije, ne možemo pobediti u borbi protiv hroničnih bolesti.

Ceo intervju:

1. Šta su hronične nezarazne bolesti (HNZB) i zašto se smatraju velikim izazovima?

Hronične nezarazne bolesti su dugotrajne bolesti koje se ne prenose sa osobe na osobu. Razvijaju se sporo, često se ne izleče u potpunosti i zahtevaju kontinuirano lečenje. Ova grupa uključuje kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak i hronične bolesti pluća.

Na Kosovu, one čine glavni uzrok smrtnosti i najveće opterećenje po zdravstveni sistem. Ono što ih čini izazovnim je činjenica da su direktno povezane sa načinom života: nezdravom ishranom, nedostatkom fizičke aktivnosti, pušenjem i alkoholom.

2. Koliko javna komunikacija utiče na način na koji građani razumeju rizike?

Javna komunikacija je od ključnog značaja jer utiče na donošenje odluka. Jasna, dosledna i pouzdana komunikacija pomaže građanima da razumeju stvarni rizik, prepoznaju znake upozorenja i preduzmu korake da ga spreče.

Pravovremeni lekarski pregled može sprečiti ozbiljne bolesti, pa čak i spasiti živote. U suprotnom, nejasna ili kontradiktorna komunikacija stvara zabunu i smanjuje poverenje u zdravstvene službe.

3. Koje su najčešće greške u zdravstvenoj komunikaciji?

Jedna od glavnih grešaka je potcenjivanje same komunikacije. Često se koristi veoma tehnički, građanima nerazumljiv jezik. Takođe, fokus je samo na informacijama, ne nudeći konkretna rešenja ili kontinuiranu komunikaciju.

Nedostaje prilagođavanje poruka različitim grupama i komunikacija je često sa zakašnjenjem, tj. reaktivna. Mora biti aktivno, edukativno i kontinuirano, ne samo u vremenima krize.

4. Šta pokazuju podaci o HNZB na Kosovu?

Podaci NIJZ pokazuju porast novih slučajeva od 5,5% u poslednje dve godine, sa 41.258 na 43.539 slučajeva. Povećanje je najizraženije u starosnim grupama starijim od 60 godina, sa dijagnozama kao što su hipertenzija, dijabetes tipa 2, moždani udar i maligne bolesti.

Ovo se može povezati i sa boljom dijagnostikom, ali takođe odražava uticaj načina života i starenja stanovništva. Glavni faktori ostaju pušenje, nezdrava ishrana, nedostatak fizičkih aktivnosti i gojaznost.

5. Da li je došlo do poboljšanja u ponašanju građana?

Postoje pozitivni znaci, ali je napredak ograničen. Zabeležen je porast u svesti o štetnosti pušenja i interesovanje za fizičku aktivnost, međutim promena ponašanja je dugoročan proces.

To zahteva kombinaciju komunikacije sa konkretnim politikama kao što su zakoni, porezi i stvaranje zdravog okruženja. Društvo još uvek potcenjuje uticaj malih koraka na zdravlje.

6. Na koji način utiču jednostavne i pozitivne poruke?

Jednostavne i praktične poruke su efikasnije. Primeri poput „Ne pušite“, „Šetajte 30 minuta dnevno“ ili „Manje soli u hrani“ su direktni i pomažu građanima da osete da imaju kontrolu, povećavajući verovatnoću promene.

7. Da li postoje konkretni primeri uticaja kampanja?

Da, uticale su smanjenjem društvene prihvatljivosti pušenja nakon zakona iz 2013. Duvan se manje koristi u porodici, posebno u prisustvu dece.

Takođe, povećano je preventivno testiranje na rak dojke i svest o fizičkoj aktivnosti. Međutim, upotreba duvana u javnim prostorima i povećanje upotrebe elektronskih cigareta među mladima i dalje predstavljaju izazov.

8. Koji su institucionalni izazovi?

Glavni izazovi su nedostatak resursa za stratešku komunikaciju, nedostatak koordinacije i veliki uticaj društvenih medija sa nekontrolisanim informacijama.

Kampanje su često sporadične i nedostaje procena njihovog uticaja.

9. Šta bi institucije trebalo da urade?

Institucije treba da razviju dugoročne komunikacione strategije, koriste jednostavan jezik i moderne kanale i uključe zajednicu i zdravstvene radnike.

Poverenje se gradi kroz transparentnost i doslednost.

10. Koje su tri glavne poruke za građane?

Prestanite da pušite, hranite se zdravo i budite fizički aktivni, a uz to redovno idite na lekarske preglede.

Prevencija je lakša od lečenja, a pregled danas je sigurnost za sutra.

11. Koja je uloga mentalnog zdravlja?

Mentalno zdravlje je neophodno u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti. Stres, anksioznost i depresija povećavaju rizik od fizičkih bolesti i utiču na štetna ponašanja. Potrebna je veća podrška i smanjenje stigme kako bi se potražila pomoć.

Dezinformacije na društvenim mrežama

Dezinformacije predstavljaju ozbiljan izazov po javno zdravlje. Podstiču minimizovanje stvarnih rizika i promovišu naučno nepotvrđena rešenja.

Potrebni su brz odgovor, komunikacija zasnovana na činjenicama i veća posvećenost institucija i stručnjaka u zaštiti istine.

Ovaj intervju je sproveden u okviru aktivnosti „Iznad naslova: Novinarstvo, hronične nezarazne bolesti i priče koje su važne“, partnerstvo između Udruženja novinara Kosova (UNK) i projekta Integrisanih zdravstvenih usluga (IZU). IZU je zajednička inicijativa Ministarstva zdravlja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju na Kosovu. Sadržaj intervjua ne predstavlja nužno i stavove IZU ili UNK.