Vesti

Pišu Stuart BAILIE i Gent MEHMETI, Prevod: Bruno Neziraj
15. novembar 2024.

Kada prestanu zvukovi zvuk rata, ukazuje se prilika da se čuju pozitivne note. Muzika u Severnoj Irskoj i na Kosovu daje glas novim narativima. Tekstopisci i izvođači istupaju kako bi govorili o životima koji su se promenili ili cvetali tokom 25 godina relativnog mira.

Muzika istovremeno ima potencijal da popravi štetu i premosti različite kulture. Novo-pridošlice u gradove poput Belfasta i Prištine donose svoje pesme i tradicije. U najboljem slučaju, zvuk post-konflikta se odnosi na umetničke veze, empatiju i harmoniju.

Amita RAVIKIRAN nastupa u muzičkom centru Oh Yeah. Belfast, Severna Irska. © Stuart BAILIE

Amita Ravikiran je u Belfast došla 2010. Ona je rodom iz Mundgoda u jugozapadnoj Indiji.

Peva na raznim jezicima, uglavnom na kanadau, kao i hindi, marati, avadi i pandžabi. Pevanje često prati tradicionalnim jednožičnim okidačkim instrumentom, zvanim ektara.

Nedavno je snimila pesmu u studiju u Belfastu, Start Together. To je tradicionalna indijska svadbena pesma o „mudrosti predaka i intimnim vezama sestrinstva“. U pesmi na kanada, zajednica pomaže nevesti u njenim pripremama za važan dan. Amita ju je naslovila „Prihvatanje tradicije sa svakom notom“.

Ona je takođe intelektualka, magistrirala je folklor i nasleđe. Otkako je došla u Severnu Irsku, radila je na radionicama za odnose sa zajednicom i umetničkim sesijama, čak je osnovala ženski hor pre pandemije.

Blisko sarađuje sa projektom u Belfastu, pod nazivom Beyond Skin, nova organizacija koja kroz muziku radi na razvoju „mirnijeg, ravnopravnijeg i interkulturalnog društva bez rasizma i sektaštva“.

„Kada sam došla ovde“, kako kaže Amita, „mučila sam se da komuniciram sa drugima. Nosila sam znanje o muzici u sebi, ali nisam znala kako da ga predstavim. Beyond Skin mi je pružio svu slobodu. Umetnicima je potrebna sloboda. Za mene su Stajali kao stubovi. Dozvolili su mi da pevam šta god želim. Zbog organizacije, upoznala sam se sa puno umetnika“.

Darren FERGUSON (Beyond Skin. Belfast, Severna Irska. © Stuart BAILIE

„I dalje se oduševim Amitinim kreativnim veštinama“, kaže Darren Ferguson, koji je osnovao Beyond Skin pre 20 godina. „Uticaj nije izbledeo i kada zapeva uvek je kao da je čujem prvi put. Sa Beyond Skin, ona je iskoristila svoje veštine da učini svet boljim mestom. Ovo je oblikovalo, promenilo i spasilo neke živote“.

Darren vodi upečatljivu, raznoliku misiju, radeći sa novopridošlim umetnicima iz zemalja poput Irana, Somalije, Ukrajine i Avganistana. Često su ovi pojedinci pobegli iz ratnih zona ili društava koja su zabranila sekularnu muziku. Darren i njegov tim ovim izgnanicima pružaju dobrodošlicu i osećaj svrhe.

„Svi na neki način imaju prilično tragičnu priču“, kaže Darren, „ali to je priča o otpornosti i pokušaju da se počne iznova... Uvek se radi o ljudima koji su prošli kroz izazove“.

Radionica Beyond Skin. Belfast, Severna Irska. © Stuart BAILIE

Jedan od Darrenovih talenata je da spoji novopridošle muzičare sa postojećim muzičarima u Belfastu, uključujući članove protestantskih bendova za marševe:

„Radili smo projekte u kojima imate bend muzičara koji politički imaju određene stavove koji su potpuno suprotni. Ali oni su na sceni, nastupaju zajedno i slave ono što su zajedno uradili“.

Beskrajna strast prema izbeglicama

Rita Ora i Dua Lipa, svetski poznate pevačice i glumice, su poreklom sa Kosova. Njihov život u ranim godinama je obeležen sukobima i raseljavanjem. Rita Ora je bila izbeglica u Ujedinjenom Kraljevstvu. Sa druge strane, Dua Lipa je rođena u Londonu. Posle rata na Kosovu (1998-99), kao 11-godišnjakinja se preselila u porodičnu kuću u Prištini.

Rita Ora: „Pevačica i glumica, pobegla je od rata na Kosovu i studirala ovde nakon što je stigla u Veliku Britaniju tokom 1991“. #iamarefugee. Crvena ploča koju je 2016. postavilo Zajedničko veće za dobrobit imigranata u okviru serije „I am a Refugee“ u St Cuthberts i osnovnoj školi St Matthias, Warwick Road, Earls Court, London. Slika Spudgun67 je korišćena uz licencu.

Rita Ora je često govorila o tome da se osećala kao autsajder tokom svog detinjstva u Velikoj Britaniji. Izbegla je iz Prištine zbog progona Albanaca tokom raspada Jugoslavije. Zajedno sa porodicom se preselila u Englesku 1991. Rita Ora je odrasla u Notting Hilu i pohađala pozorišnu školu Sylvia Young.

U intervjuu za časopis Elle u 2022, Rita Ora je govorila o svom izbegličkom životu i kako joj je muzika pomogla da se nosi sa emocijama i izazovima sa kojima se suočavala:

„Mislim da je pravi izazov bio to što sam se osećala kao autsajder i što nisam nigde pripadala. Da, to mi je bilo najteže, ali, kao što sam ranije naglasila, muzika mi je u velikoj meri pomogla da se izborim sa tim osećanjima. Bilo da je to slušanje ili gluma, to je bio moj način da budem povezana sa svetom. To je konačna moć muzike: omogućava nam da uspostavimo veze sa ljudima koje inače ne bismo imali, daje nam osećaj zajednice i osećaj da nismo sami na ovoj planeti“.

Rita Ora je istakla da je ponosna na svoje nasleđe, dodajući da, dok London jeste njen dom, Kosovo mi je „još uvek veoma blisko srcu: Do kraja života ću osećati beskrajnu strast prema izbeglicama jer i ja sam i to ću uvek biti“.

Dua LIPA na festivalu Sunny Hill Festival u 2022. Priština, Kosovo. Slika je korišćena uz dozvolu. © PhotoDardha

U međuvremenu, Dua Lipa je govorila o dualnosti u svom kulturnom životu. Umesto negativnih stvari, naglašava prednosti koje da je svoje godine formiranja provela u dve različite zemlje:

„Uvek je postojala ideja da sam sa dva mesta istovremeno. Shvatala sam dualnost svog nasleđa od malih nogu. Ljudi bi uvek pitali odakle potiče moje ime. Bila sam stvarno ponosna na ime, ali kada sam bila mlađa, stvarno sam želela da se zovem, recimo Hana - nešto „normalno“ i englesko“.

Kada se Dua Lipa preselila na Kosovo, otkrila je Zamak/Opsada albanskog autora Ismaila Kadaree, sa događajem u sukobu u 15. veku:

„Sećam se da mu je čitanje bilo baš teško, to je velika knjiga, ali je to bila kapija u moje albanske korene. Bila je kao još jedan trenutak prekretnice u mom životu koji je zaista promenio stvari za mene“.

Pošto je Kosovo bilo zemlja u tranziciji i sa nedavno okončanim sukobom, mnogi mladi ljudi nisu imali priliku da slede svoje snove, ali „bila sam prilično odlučna“, rekla je Dua.

Dobrodošli na Sunny Hill

Muzika može pomoći da se promeni negativna percepcija zemlje koja je izašla iz sukoba. To čak može doneti vrednost privredi. Nedavno objavljeni izveštaj UK Music razotkriva da je 2023. godine impresivnih 345.000 muzičkih turista prisustvovalo svirkama, festivalima i koncertima u Severnoj Irskoj. Ovi muzički turisti su potrošili 135 miliona funti u podržali 1.110 radnih mesta.

Gradsko veće Belfasta pokušalo je da se nadoveže na ova kulturne događaje, tako što je uspešno podnelo zahtev za status UNESCO grada muzike u 2021.

Festival Sunny Hill 2019. Priština, Kosovo. Slika koju je objavio festival Sunny Hill je korišćena uz dozvolu.

Festival Sunny Hill, najveći muzički festival na Kosovu, dobio je ime po naselju u Prištini u kojem je živela porodica Dua Lipe. Osnovan je 2018, stavljajući Prištinu na mapu festivala.

Sa svakim događajem, Festival Sunny Hill ugošćuje više od 100.000 ljubitelja muzike iz celog sveta. Na festivalu su nastupali poznati izvođači kao što su Dua Lipa, Miley Cyrus, J Balvin, Calvin Harris, Martin Garrix, Afrojack, Hardwell, Stormzy, Skepta, AJ Tracey, Action Bronson i Gashi. Prošlog leta, Festival Sunny Hill je najavio dva nova događaja, jedan u Prištini i drugi u Tirani.

Miley CYRUS na festivalu Sunny Hill u 2019. Priština, Kosovo. Slika koju je objavio festival Sunny Hill je korišćena uz dozvolu.

Otac Due Lipe, Dukagjin Lipa, osnovao je festival sa ciljem da promoviše Kosovo i potencijal turizma u ovoj zemlji.

Međutim, 2018. je bilo teško ubediti druge velike umetnike da nastupaju. Sledeće godine, zvezda „New Rules“ se obratila svojim prijateljima Miley Cyrus i Calvin Harris i zamolila ih da budu glavni izvođači. Par je te godine nastupio po prvi put u regionu.

Ovo je promenilo način na koji su drugi umetnici i njihovi menadžerski timovi gledali na festival.

„Mi zaista prevazilazimo sebe kada je u pitanju ekipa izvođača“, rekao je Dukagjin Lipa za BBC News, dodajući: „Kada razgovaram sa umetnicima, ja ih pozovem da dođu i kažem im: „Verujte mi, imaćete najbolju zvučnu opremu koju novac može da plati““.

Njegovi najnoviji podaci procenjuju da je oko 40% posetilaca van Kosova. Broj posetilaca je pod jakim uticajem dijaspore u zemlji, jer oni sa porodičnim vezama dovode prijatelje sa sobom.

Rok pomirenje

Muzika je sredstvo za pomirenje u Mitrovici, na severu Kosova. Srpsko stanovništvo uglavnom živi na severu, dok je južna opština pretežno kosovsko-albanska. Deli ih reka. Most nad Ibrom koji obezbeđuje NATO simbolizuje prepreke koje postoje na Kosovu. Međutim, organizacija po nazivu Community Building Mitrovica (CBM), osnovana 2003. ima cilj da „povrati pređašnje poverenje, pa čak i prijateljstvo koje su uništili rat i politika“ između građana u celoj opštini Mitrovica, olakšavajući kontakt i dijalog.

Muzički nastup u okviru Mitrovačke rok škole. Mitrovica, Kosovo. Slika je korišćena uz dozvolu.

Pored NVO, Muzičari bez granica, CBM je upravljao originalnim projektom Mitrovačke rok škole, učeći mlade iz severne i južne Mitrovice umetnosti rok muzike. Gotovo 1.000 mladih je pohađalo Mitrovačku rok školu, proizvodeći desetine etnički mešovitih bendova širom jugoistočne Evrope.

CBM nastavlja da organizuje umetničku saradnju i, zajedno sa Mitrovačkom rok školom, sesije pisanja pesama kako bi okupio mlade u Mitrovici.

Prema rečima izvršne direktorke Afërdite Sylaj, teme koje proizilaze iz ovih sesija su pozitivne i mladi tekstopisci reaguju dobro:

„Sa pesmama su oprezni. [Stihovi] su više usmereni ka budućnosti, a ne toliko na ono što se dogodilo“.

Pesma o snežnom cvetu

Lyudmila MAKEY. Priština, Kosovo. © Stuart BAILIE

Lyudmila Makey je nedavno došla na Kosovo. Napustila je svoju domovinu Ukrajinu nakon ruske invazije, 22. februara 2022. Nakon putovanja kroz četiri zemlje, 17. aprila je stigla u Prištinu. Nju je podržala inicijativa Novinari u rezidenciji na Kosovu i ona nastavlja da piše o ukrajinskim pitanjima iz svog usvojenog grada.

Ona takođe koristi umetnost kao način samoizražavanja. Izložba njenih slika suncokreta „Cveće protiv rata“ je upriličena u Narodnom istorijskom muzeju u Prištini. Pevanje je još jedan važan odušak za nju: „Ukrajinska pesma je deo naše kulture i deo naše duše. U Prištini postoji mala zajednica ukrajinskih novinara. Ponekad se sretnemo sa studentima i novinarima, pričamo im o Ukrajini i o našoj kulturi i naravno, pevamo. Pevam moju omiljenu ukrajinsku pesmu „Chervona Ruta“. Radi se o crvenom cvetu. Muškarci daju ovaj cvet ženama kada se zaljube“.

Zanimljivo je da je Lyudmila pevala javno na Prištinskom međunarodnom vokalnom festivalu, 11. oktobra 2022. Bila je na sceni sa Artom Jashari, svetski poznatom soprano pevačicom. Ovo je bio trenutak koji oduzima dah, izvođenjem kosovske narodne pesme, „Luleborë“. Lyudmila je rekla:

„To je bilo moje prvo iskustvo da pevam na albanskom jeziku. Kada sam došli u Prištinu, uopšte nisam razumela albanski. Ali pohađala sam nekoliko kurseva, neke lekcije i znam neke reči. Na primer, „Luleborë“ je cvet pod snegom. Snežni cvet. Inspirisalo me je jer je to bio podsetnik na moj pređašnji život, moj srećan život. Želela sam da izrazim svoja osećanja prema kosovskom narodu. Pa sam uradila to. I bila sam inspirisana. Bila sam veoma srećna. Razmišljala sam o Ukrajini, mojoj porodici i mojoj deci. Muzika je mnogo više od reči. To je govor duše, srca“.

Mnogi ljudi u Severnoj Irskoj i na Kosovu će se složiti sa Lyudmilinim osećanjima. Možda postoje prepreke na mostovima ili takozvanim „zidovima mira“ koji dele zajednice, ali muzika ima kapacitet da prevaziđe probleme. Nosi jedinstvenu moć, moć obnavljanja.

--

Ovaj članak je deo serije koju su zajednički napisali učesnici iz Kosova i Severne Irske u okviru projekta mirovnog novinarstva, Izveštavanje o nemirnoj prošlosti, koji je pokrenuo i organizovao Udruženje novinara Kosova u partnerstvu sa Shared Future News, uz finansiranje Ambasade Velike Britanije u Prištini. Prikazane činjenice i izraženi stavovi su autorski i urednički nezavisni od bilo kog donatora.