Vesti

Asocijacija novinara Kosova (ANK), u bliskoj saradnji sa Misijom OEBS-a na Kosovu, uz podršku Saveta Evrope i Fonda za razvoj zajednice (CDF), obeležila je danas Svetski dan slobode štampe konferencijom „Zaštita novinara i unapređenje rodne ravnopravnosti u medijima“.

Uvodne reči održali su predsednik ANK-a Xhemajl Rexha, Pascale Roussy, direktorica Odeljenja za demokratizaciju pri Misiji OEBS-a na Kosovu i Mary Ann Hennessy, šefica Saveta Evrope na Kosovu, koja je naglasila kritičnu potrebu za rešavanjem pretnji novinarima i osiguravanjem rodne ravnopravnosti u medijskom pejzažu.

Rexha je izrazio duboku zabrinutost zbog alarmantnog pada Kosova u Indeksu slobode medija od strane Reportera bez granica, rangirajući ga na 99 mesto. Ovo rangiranje je odraz antivladinih medijskih politika koje su kulminirale usvajanjem Zakona o NMK-u, koji je Ustavni sud nedavno proglasio neustavnim. Međutim, Rexha je pozvao na iskren dijalog i saradnju svih zainteresovanih strana, uključujući državne institucije, medijske organizacije i civilno društvo. On je naglasio da je od vitalnog značaja stvaranje sigurnog i nezavisnog okruženja za novinare, gde mogu bez straha i bez osećaja ugroženosti da se bave svojom profesijom.

ANK, kao akter posvećen zaštiti novinara, uvek ostaje blizak svakom novinaru koji se suočava sa pretnjama, preprekama ili napadima. Rexha je pozvao na snažnu posvećenost osiguravanju dostojanstvenih uslova za novinarstvo, uključujući zaštitu sigurnosti novinara i pružanje institucionalne podrške svima onima koji rade na izveštavanju i informisanju javnosti pošteno i nezavisno.

Šefica OEBS-ovog Odeljenja za demokratizaciju Rossuy je rekla da Misija OEBS-a na Kosovu „ponavlja svoju posvećenost slobodi medija, sigurnosti novinara i odgovornom izveštavanju koje je od suštinskog značaja za demokratiju Kosova. O slobodi izražavanja nema pregovora, a podržavanje slobodne štampe je zajednička odgovornost.”

Mary Ann Hennessey ističe da nas Svetski dan slobode medija podseća da su slobodni, sigurni i nezavisni mediji od suštinskog značaja za demokratiju.

„Savet Evrope je postavio jasne standarde za zaštitu slobode medija, sigurnost novinara i unapređenje rodne ravnopravnosti u medijima. Na Kosovu, iako su preduzeti koraci napred, izazovi ostaju. Značajan pad rangiranja Kosova u Indeksu slobode štampe RSF-a naglašava potrebu za jačom institucionalnom posvećenošću zaštiti novinara i podršci nezavisnosti medija.”

„Ono što je važno je da novinari ne moraju biti heroji da bi radili svoj posao. Oni zaslužuju potpunu zaštitu, pravnu i praktičnu. Dok obeležavamo ovaj dan, setimo se: rodna ravnopravnost u medijima ne odnosi se samo na zastupljenost, već i na to kako se rešavaju pitanja i koji se glasovi čuju.“

Na prvom panelu, koji je moderirala Qëndresa Tershani, raspravljalo se o oblikovanju jednakih i inkluzivnih prostora za novinarke. Učesnici su istakli rodne izazove u novinarstvu, vodeće uloge žena u medijima i potrebu za sigurnijim i inkluzivnijim medijskim okruženjima. Razgovarali su i o važnosti mreža i solidarnosti među novinarkama u borbi za svoja prava i mogućnosti.

Učesnici panela su bili:

• Ardiana Thaçi, novinarka, Klan Kosova TV
• Agnesa Qorri, novinarka, freelance
• Maria Cheresheva, predstavnica Udruženja evropskih novinara – Bugarska
• Maša Mileusnić, predstavnica Mreže novinarki Srbije

Thaçi se osvrnula na izazove sa kojima se suočavaju novinari na Kosovu, naglasivši: „Nije lako biti novinarka na Kosovu, a kamoli istraživačka novinarka. Tlo kopaju muškarci koji vas ne puštaju da idete napred. Novinarstvo na Kosovu se pretvara u žensko novinarstvo – ali teret pada na njih, izlažući ih velikom riziku.”

Qorri je podelila svoje iskustvo slobodne novinarke, naglašavajući: „Često su mi govorili da je ekonomija tema za muškarce. Kao nezavisni novinari suočavamo se sa neizvesnošću – online napadima, nedostatkom poverenja u freelancere jer ne predstavljamo određeni medij i finansijsku nestabilnost.”

Cheresheva je govorila o stvarnosti novinarstva za žene u regionu, gde je između ostalog rekla: „Činjenica da je novinarstvo 'feminizirano' ne znači da je feminističko. Imamo puno novinarki, ali izazovi su ogromni – posebno za nezavisne novinare u okruženju zahvaćenom politikom i biznisom.”

Mileusnić se fokusirala na izazove sa kojima se novinarke suočavaju na Balkanu, dodajući: „Na Balkanu se suočavamo sa istim izazovima – patrijarhatom, nasiljem, nedostatkom žena na pozicijama odlučivanja. U uredništvu su uglavnom žene, ali urednici su muškarci. Moramo se ujediniti i boriti za svoja prava – to je moć naših mreža.”

Drugi panel, koji je vodio predsednik ANK-a Xhemajl Rexha, ispitivao je pretnje novinarima, izazove u traženju pravde i ulogu pravnih mehanizama u zaštiti novinara. Učesnici iz sektora pravosuđa istakli su napredak u postupanju sa novinarskim predmetima, ali i naglasili potrebu za poboljšanjima pravnog sistema i većom podrškom institucija novinarima koji se suočavaju sa poteškoćama.

Učesnici panela bili su:

• Agron Bajrami, državni tužilac u Osnovnom i Apelacionom tužilaštvu
• Leotrim Gashi, sudija Osnovnog suda u Mitrovici
• Dorentina Thaqi, novinarka, TV Dukagjini
• Burim Zariqi, novinar, RTV21
• Yll Zekaj, pravnik i pravni savetnik u ANK-u

Tužilac Bajrami je naglasio da „Apelaciono tužilaštvo ima ubrzane procedure za postupanje u predmetima koji se odnose na novinare, te da nema predmeta koji ne prolaze neobrađeno u zakonskom roku od 15 dana“. Dodao je, međutim, da ako postoje pritužbe u vezi sa propuštanjem tužilaca da na vreme reše predmet, one se vraćaju i traže se dodatna objašnjenja od tužioca u vezi sa zastojima.

„Ovo je pitanje koje zahteva veću posvećenost i odgovornost od strane vlasti kako bi se osiguralo da se svaki slučaj rešava ispravno i pošteno“, rekao je, između ostalog, Bajrami.

Dalje, sudija Gashi je napomenuo da su, prema SSK-ovoj strategiji, definisani zakonski prioriteti i zakonski rokovi za bavljenje novinarskim predmetima. On je naglasio da, uprkos velikom broju slučajeva, prioritet imaju slučajevi u kojima su novinari povređeni, a to je usmereno na slanje snažne poruke onima koji napadaju novinare, osiguravajući transparentan proces u sudovima.

Thaqi je opisala svoje lično iskustvo kao deo grupe novinara 16 juna 2023. godine, naglašavajući nedostatak odgovornosti za odgovorne za napad. Uprkos ispitivanju osumnjičenih, slučaj je ostao nerešen.

Govoreći o incidentu, Dorentina je dodala: „Jedno od najgorih iskustava koje sam imala, nismo imali više napada nakon tog incidenta, iako je povratak u to mesto bio veoma težak. Prošla sam kroz to, kao i moje kolege. Uprkos višemesečnom periodu tokom kojeg smo svakodnevno putovali na sever, doživljavajući verbalne napade i oštećenja automobila, taj dan je uključivao i fizičko nasilje. Ovo iskustvo učinilo je da razmišljam i kao novinarka.”

Zariqi je podelio svoje iskustvo tokom izveštavanja u maju i junu 2023. godine, ističući nedostatak zaštite od sigurnosnih institucija i opasnost koju su novinari doživeli tokom tih dana. „Bili smo izloženi različitim grupama i nismo imali zaštitu ni od koga, naprotiv, bili smo napadnuti kamenjem i uvredama. „Uprkos ovim pretnjama, nastavio sam snimanje jer je to bio jedini dokument koji je mogao posvedočiti o napadu koji je izvršen protiv mene“, rekao je on.

Zariqi je takođe podvukao da je, nakon napada na njega, dobio ohrabrenje i podršku od ANK-a, medija u kojima radi, kao i od Tužilaštva i Suda koji su ovo pitanje tretirali kao prioritet. Nakon dvogodišnje pravne bitke, bio je u mogućnosti da svedoči i osigura osuđujuću presudu osobi odgovornoj za napad na njega, Daliboru Spasiću, koji je kasnije osuđen od strane Suda u Mitrovici.

Zekaj je naglasio važnost efikasnog postupanja u slučajevima novinara, pohvalivši napore Tužilaštva da u svojoj strategiji prioritizuje ove slučajeve. „Pravosudni sistem je sada mnogo efikasniji nego što je bio, ali nije dovoljno da Tužilaštvo obrađuje predmete u zakonskim rokovima. To može biti frustrirajuće za novinare. Takođe, kada govorimo o novinarima, ne govorimo samo o običnim pojedincima; nije ohrabrujuće kada je potrebno 4-5 godina da se istraži slučaj. Slučaj postaje još ozbiljniji kada postoje SLAPP tužbe, koje imaju oblik tužbe, ali često nemaju sadržaj i idu u pravcu klevete“, rekao je on. Zekaj je takođe naglasio da novinare treba ohrabriti da izveštavaju o svim slučajevima u kojima su njihova prava povređena ili napadnuta, i da Kosovska policija treba da bude aktivnija u obuci pojedinačnih slučajeva kako bi procenila ozbiljnost pretnji sa kojima se novinari svakodnevno suočavaju.

Konferencija je završena pozivom na snažniju pravnu zaštitu, institucionalnu odgovornost i sistemske reforme, čime se obezbeđuje sigurnije i pravednije okruženje za novinare na Kosovu.

ANK ostaje posvećena zaštiti novinara i promovisanju rodne ravnopravnosti u medijskom sektoru, kao i osiguravanju poštovanja slobode izražavanja kao osnovnog prava.