Vesti

Lokalna pijaca mešovite robe u Gračanici, na centralnom Kosovu, je mesto na kojem se najčešće okupljaju različite zajednice. Na istom prostoru možete videti i prodavce i kupce iz srpske, albanske, romske, goranske i drugih zajenica. Ova pijaca nije samo mesto gde se obavljaju svakodnevne kupovine voća, povrća, mlečnih i mesnih proizvoda, već i važan centar gde se narodi različitih nacionalnosti okupljaju i međusobno komuniciraju. To je prilika ne samo za uspostavljanje trgovinske saradnje, već i upoznavanja i izgradnje međusobnog poverenja, ali i učenja jezika. Baka Desanka Marinković, jedna od prodavačica srpske nacionalnosti, naglasila je značaj komunikacije među zajednicama, iako veruje da nije neophodno da mladi savladaju sve jezike.

„Kupuju i Albanci ovde, stvarno su prijatni kad dođu, pričaju na srpskom. Sarađujemo i sa kolegama Albancima koji ovde prodaju. Ja ne znam albanski jezik, ali kad Albanci dođu da kupe kod nas, svi znaju. Pričaju kao da su se rodili sa nama. Albanci su nam često kupci i verujte da dobro zaradimo”, kaže Desanka.

Na pitanje koliko je važno da ljudi međusobno komunicaraju i poznaju oba zvanična jezika na Kosovu, albanski i srpski, Desanka kaže da to nije nužno.

“Nije bitno da mladi znaju jezik, mi sa našom, oni sa svojom nacijom neka žive i nek su zdravo, ali da sarađujemo. Ne znam zašto su svi tako zagrizli, ne trpe se zbog Kosova“, kazala je Marinkovićeva.

S druge strane, Rečica Gafur iz Lipljana, prodavac albanske nacionalnosti, smatra da je poznavanje jezika ključno za uspešnu komunikaciju i saradnju.

„Naravno da je neophodan jezik za komunikaciju i saradnju, svi treba da uče bar osnovno. Imam odličnu saradnju sa Srbima i ostalim prodavcima na pijaci, to su sve drugari. Pomažemo se. Svi smo ljudi, što se mene tiče nema razlike“, objasnio je Gafur, i dodao da starije generacije bolje govore jezike komšija, dok mladi često zanemaruju učenje tog jezika.

Smail Butić iz Livađa je prodavac romske nacionalnosti. On je naglasio da nikada nije imao problema ni sa jednom zajednicom. Kaže da je najbitnije ko je kakav čovek, a ne koje je nacionalnosti.

„Sarađujemo sa svima. Ovde se ne gleda ko je ko, bitno je da je kvalitetna roba. Odlično znam albanski jezik, tako da komuniciramo bez problema. Veoma je važno da znamo jezik, komunikacija je uvek potrebna. Odlično se slažem sa ostalim prodavcima, bio Srbin ili Albanac, sve je isto, nikad nije bilo problema i nema razloga za to“, rekao je Butić.

Iako prodavci sa kojima smo razgovarali smatraju da politika može uticati na saradnju, ipak, prema njihovim rečima, razumevanje i komunikacija igraju ključnu ulogu.Pozitivni primeri saradnje između prodavaca i kupaca beleže se i u drugim mestima. Utorkom, kada je pijačni dan u Bresju kod Kosova Polja, na pijaci se mogu videti i među prodavcima i među kupcima građani različitih nacionalnosti. Srbi iz susednog Ugljara često svoje proizvode iz bašte iznesu na ovu pijacu i prodaju Albancim. Takođe se meštani Ugljara robom snabevaju iz prodavnica u Kosovu Polju čiji su vlasnici mahom albanske nacionalnosti. Smatraju da trgovina spaja ljude.

Krajem aprila ove godine otvorena je i multietnička pijaca mešovite robe kod glavnog Ibarskog mosta u Severnoj Mitrovici. Cilj ove manifestacije bio je da se povežu biznisi iz Severne i Južne Mitrovice, ali i šire, da izlagači zajednicama predstave svoje proizvode, da se umreže ali i da podstaknu ekonomski razvoj na lokalnom nivou. Iako su godinama unazad na severu Kosova prisutne tenzijie, poslednjih meseci se sve više lokala čiji su vlasnici Albanci otvaraju u Severnoj Mitrovici. Nedavno je u ovom gradu otvoren trgovinski lanac Meridian express. U ovom marketu je među zaposlenima i jedan Srbin.

„Nudimo najbolju uslugu, nudimo nove proizvode. Imamo široku paletu proizvoda za sve mušterije. Imamo sedam ljudi koji rade za nas. Većina njih, šest od sedam, govori oba jezika i to ne bi trebalo da bude sporno u smislu pružanja usluga“, kazao je na otvaranju „Meridian expressa“ menadžer ovog trgovinskog lanca Agon Gaši. Na pitanje da li očekuju da u ovaj objekat dolaze Srbi da trguju, Arian Zeka iz Američke privredne komore je odgovorio potvrdno. „Ne znam zašto bi delili prodavnice na albanske i srpske jer ako odete u Agenciju za registraciju biznisa, nijedan od tih biznisa se ne prijavljuje kao albanski ili srpski, bošnjaćki, odnosno na osnovu porekla. Sve su to kosovski biznisi“, kazao je Zeka.

Gračanica i Severna Mitrovica nisu jedina mesta na Kosovu gde postoji komunikacija i trgovina. Pijaca u Gnjilanu je takođe primer već 25 godina. Za mnoge prodavce ona nije samo mesto trgovine, već i prilika da se sretnu sa prijateljima, razmene priče i novosti, pa čak i steknu nova prijateljstva.

Ovakav vid saradnje između trgovaca, ali i trgovaca i kupaca, bez obzira na nacionalnu pripadnost, funkcioniše nesmetano godinama. Na pijaci se uglavnom nalaze domaći prehrambeni proizvodi, zimnica, ručno rađeni odevni predmeti, tašne, ručno rađen nakit, cveće, melemi, biljni preparati, i drugo što predstavlja i jedan vid očuvanja kulture koji se na ovaj način prenasi i na buduće generacije.