Vesti

Piše: Majlinda Jashari

U svetu u kojem su razvoj i napredak univerzalni ciljevi, rodno zasnovano nasilje i dalje je glavna prepreka za postizanje ovih ciljeva. Slučajevi rodno zasnovanog nasilja i dalje su visoki čak i u malim zemljama kao što je Kosovo. Tokom 2024. godine na Kosovu broj žrtava nasilja porastao je na 2985, od čega su 2368 žrtava bile žene. Na osnovu podataka Kosovske policije, žrtve nasilja su najčešće bile starosti između 30 i 40 godina.

Prema rečima psihologa Syzane Baftiu, patrijarhalne norme i nedostatak obrazovanja su među glavnim faktorima koji podstiču nasilje.

„Društvo i dalje toleriše nasilno ponašanje, normalizaciju nasilja u rodnim odnosima. Strah od stigmatizacije i nedostatak svesti sprečavaju žrtve da traže pomoć”, kaže ona.

Mirishahe Syla, aktivistkinja, kaže da porodično obrazovanje igra ključnu ulogu.

„Deca često odrastaju u okruženju u kojem se nasilje smatra normalnim. To oblikuje njihove stavove prema rodnim odnosima u budućnosti”, naglašava ona.

Syla takođe pokazuje kakvu ulogu ima ekonomska nejednakost u povećanju slučajeva rodno zasnovanog nasilja.

„Pritisak i mentalni problemi koje nedostatak ekonomskog blagostanja može izazvati, često stvaraju okolnosti da ljudi pokušaju da koriste nasilje, posebno protiv onih koje smatraju najslabijima, ovde su, osim nasilnih pojedinaca, krive sve javne institucije koje imaju odgovornost da osiguraju dobrobit svih“, rekla je ona.

Obe stručnjakinje se slažu da institucije često ne pružaju adekvatnu podršku žrtvama.

Baftiu je rekla da sporo razmatranje predmeta i nedostatak specijalnih službi ostavljaju žrtve nesigurnim.

S druge strane, Syla je rekla da iako mehanizmi postoje, oni su često neefikasni zbog institucionalnog nemara.

Psihologinja Syzana Baftiu pokazuje da rodno zasnovano nasilje ostavlja duboke i dugotrajne psihološke posledice na žrtve, utičući na njihovo emocionalno, mentalno i socijalno blagostanje.

„Žrtve često doživljavaju stalne osećaje straha, teskobe i tuge, što može dovesti do hronične depresije. Doživljavanje nasilja može izazvati ponovljena i bolna sećanja na događaj, loše snove i izbegavanje situacija koje žrtvu podsećaju na traumu. Žrtve se često osećaju odgovornima za nasilje koje su doživele, što negativno utiče na način na koji vide sebe“, rekla je Baftiu.

Između ostalog, rekla je da se percepcija kosovskog društva o nasilju nad ženama razvijala tokom godina, ali izazovi i dalje ostaju.

Jedna od tri žene u Evropskoj uniji doživela je neki oblik rodno zasnovanog nasilja tokom svog života, a oko 50 miliona žena širom EU i dalje doživljava visok nivo seksualnog i fizičkog nasilja kod kuće, na poslu i na javnim mestima, prema istraživanju koje su objavili Agencija za osnovna prava (FRA), Evropski institut za ravnopravnost polova (EIGE) i Eurostat.

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.