Vesti

Arbreshë Uka

Lečenje hroničnih nezaraznih bolesti se ne završava pravilnom dijagnozom i osnovnim lečenjem, ili, u najtežim slučajevima, bolničkim lečenjem. Pacijenti sa dijabetesom, hipertenzijom i drugim hroničnim bolestima moraju biti edukovani, osnaženi i biti aktivan deo zdravstvenog sistema, kako bi imali kvalitetan život i bili aktivni u svom društvenom životu.

Stoga, uloga bolnice ne bi trebalo da se svede samo na pružanje bolničkog lečenja i reagovanje na hitne slučajeve, već i na razvoj komunikacije i jačanje edukacije pacijenata sa hroničnim bolestima.

Ovaj moderan i pozitivan pristup je počela da primenjuje Opšta bolnica u Đakovici.

Koje su koristi od edukacije i prevencije u pogledu oboljevanja i upravljanja hroničnim nezaraznim bolestima?

Galina Berisha: Naš cilj je da se na bolnicu ne gleda samo kao na mesto gde se leči bolest, već kao na instituciju koja promoviše zdravlje. Želimo da utičemo na građane da bolje vode računa o sebi, da se ranije pregledaju, da imaju više znanja o faktorima rizika i da donose zdravije odluke o svom životu. Što više budemo ulagali u obrazovanje i prevenciju, manje ćemo morati da lečimo ozbiljne komplikacije.

Ova ustanova sekundarne zdravstvene zaštite postiže ovo i kroz funkcionalizaciju multifunkcionalne prijavnice, novu praksu omogućenu zahvaljujući podršci projekta IZU.

Kakav je uticaj ovog projekta, koji, na prvi pogled može izgledati kao nešto jednostavno, samo obična prijavnica, a koja u stvari može spasiti živote?

Galina Berisha: Da, nesumnjivo. Multifunkcionalna prijavnica je unela novi duh u način na koji dočekujemo i orijentišemo pacijente. To je pomoglo u boljem organizovanju usluga i olakšalo komunikaciju između pacijenata i osoblja. Za nas je to bila dobra prilika da pacijente još više približimo ustanovi i učinimo njihovo iskustvo pozitivnijim.

Multifunkcionalna prijavnica je prva tačka gde pacijent dobija orijentaciju i podršku. Tamo se pacijenti informišu o uslugama, upućuju na nadležna odeljenja ili odgovarajuće ambulante i dobijaju osnovne zdravstvene informacije. Ovaj proces uključuje različite stručne profile, uključujući zdravstveno i administrativno osoblje obučeno za komunikaciju i orijentaciju pacijenata. Glavni cilj je da se pacijent ne oseća izgubljeno ili nejasno u vezi sa koracima koje treba da sledi.

Novinarka: Da li je ova investicija uticala na pristup pacijenata? Da li su više zainteresovani za učenje o bolestima i upravljanju?

Galina Berisha: Značajno se promenilo. Nekada je glavni fokus bio na lečenju pacijenta kada se pojavi u bolnici, dok danas radimo na tome da pacijenti budu aktivan deo procesa nege.

Trudimo se da ih edukujemo, informišemo i pomognemo da bolje razumeju svoju bolest.

Dijabetes i hipertenzija se ne leče samo terapijom, već i znanjem, svesnošću i aktivnim učešćem pacijenta i porodice.

Pravilna komunikacija sa pacijentima takođe značajno utiče na njihovo zdravlje, pomažući im da izbegnu ozbiljne komplikacije. Istovremeno, ovo takođe smanjuje opterećenje zdravstvenog sistema.

Novinarka: Koliko je ova promena uticala na obrazovanje i osnaživanje pacijenata, njihovu integraciju u proces lečenja i postavljajući ih u središte nege?

Galina Berisha: To je imalo veoma pozitivan uticaj. Danas vidimo pacijente koji postavljaju više pitanja, više se interesuju za svoje zdravstveno stanje i aktivnije učestvuju u odlukama vezanim za njihovo lečenje. Ovo je značajno dostignuće. Kada pacijent razume zašto prima terapiju ili zašto treba da promeni način života, rezultati su bolji. Primetili smo podizanje svesti, bolju komunikaciju i veću saradnju između pacijenata i zdravstvenih radnika.

Iznad svega, pacijentima su potrebne informacije, podrška i kontinuitet nege. Trebaju da razumeju značaj terapije, redovnih pregleda, zdrave ishrane i fizičke aktivnosti. Takođe, veoma je važno da se ne osećaju usamljeno u ovom procesu.

Što su više edukovani i monitorisani, to su manje šanse za komplikacije i ponovnu hospitalizaciju.

Novinarka: Koji pacijenti sa hroničnim nezaraznim bolestima prevladavaju u Opštoj bolnici u Đakovici u pogledu potrebe za ambulantnim i bolničkim uslugama?

Galina Berisha: U našoj svakodnevnoj praksi, pacijenti koje najčešće viđamo su oni s dijabetesom, hipertenzijom i kardiovaskularnim bolestima. To su bolesti koje zahtevaju stalnu negu i redovne preglede. Nažalost, neki pacijenti se javljaju samo kada imaju komplikacije. Stoga pokušavamo da preusmerimo fokus sa lečenja komplikacija na prevenciju i rano lečenje bolesti.

Dijabetes i kardiovaskularne bolesti su i dalje među najvećim zdravstvenim izazovima, ne samo na Kosovu, već i širom sveta. Iz tih razloga, odlučili smo da veliki deo naših aktivnosti posvetimo prevenciji, edukaciji i najboljem mogućem upravljanju ovim bolestima.

Opšta bolnica u Đakovici nije stala samo na edukaciji pacijenata. Ova institucija je već osnovala namenska savetovališta za njih.

Novinarka: Koliko je savetovališta u bolnici i za koga su namenjena?

Galina Berisha: Bolnica u Đakovici sada ima dve odvojene sobe za konsultacije: jedna služi za hospitalizovane pacijente u okviru Odeljenja interne medicine, dok je druga deo službe za vanbolničke pacijente (tzv. ambulantne službe).

U ovim prostorijama pacijenti dobijaju detaljne i konkretne informacije o svojoj bolesti, lečenju, pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i prevenciji komplikacija.

Rezultati koje već vidimo su mnogo bolje informisani pacijenti, povećano samopouzdanje u samostalno lečenje i, kao rezultat toga, mnogo bolja saradnja sa našim osobljem, kao i smanjenje broja ponovnih hospitalizacija.

Novinarka: Često se tokom boravka u bolnici pacijenti žale da zdravstveno osoblje ne komunicira sa njima detaljno o rezultatima testova i procesu lečenja. Koliko radite na ovome, kako za pacijente ne bi bilo sporno njihovo osnovno pravo da budu informisani o svakom koraku lečenja svoje hronične bolesti?

Galina Berisha: Ovo je izuzetno važno pitanje za nas jer pacijent ima puno pravo da tačno zna šta se dešava sa njegovim zdravljem. Da bismo strukturisali ovaj proces, uspostavili smo pravilo prema kojem svako odeljenje ima određen raspored za pružanje detaljnih informacija, uglavnom svakog dana od 13:00 do 14:00 časova.

Međutim, svesni smo da, uprkos ovoj organizaciji, ponekad pacijentima i dalje nedostaju dovoljne informacije ili dinamika rada znači da komunikacija nije na željenom nivou. Stoga, kroz obuku osoblja stalno radimo na poboljšanju ovog aspekta, promovišući kulturu otvorene komunikacije, gde pacijent ne mora da čeka na zakazano vreme, već se oseća slobodno da postavlja pitanja i traži pojašnjenja u bilo kom trenutku. Što je pacijent bolje informisan, to je veće njegovo poverenje u našu ustanovu.

Novinarka: Komunikacija treba da se nastavi i nakon završetka hospitalizacije. Kako zdravstveno osoblje Opšte bolnice u Đakovici sprovodi ovu praksu?

Galina Berisha: Mislim da su pacijenti danas osnaženiji nego ranije. Više su zainteresovani za informacije, spremniji su da razgovaraju i svesniji su značaja svog učešća u lečenju. Ovo je rezultat bolje komunikacije i naših napora da se pacijent oseća kao partner u zdravstvu, a ne samo kao korisnik usluga.

Pacijentima sa hroničnim bolestima je potrebna podrška čak i nakon otpusta iz bolnice. Često traže savet u vezi sa terapijom, budućim pregledima, ishranom, fizičkom aktivnošću ili upravljanjem simptomima. U okviru naših projekata, razgovarali smo i promovisali različite oblike komunikacije i praćenja na daljinu, jer verujemo da je kontinuitet nege veoma važan. Pacijent treba da oseti da se njegova nega ne završava onog trena kada napusti bolnicu.

Novinarka: Zdravstveno osoblje je takođe moralo biti obučeno za ove promene. Koji su rezultati?

Galina Berisha: Da, naše osoblje je neprekidno učestvovalo u obuci i aktivnostima vezanim za kvalitet, bezbednost pacijenata i komunikaciju. Danas mnogo više govorimo o brizi usmerenoj na pacijenta nego pre mnogo godina. Lekari, medicinske sestre i drugi zdravstveni radnici sve više shvataju da pacijentu nije potreban samo profesionalni tretman, već i komunikacija, razumevanje i podrška. To je dovelo do bližeg i poverljivijeg odnosa između osoblja i pacijenata.

Novinarka: Iz mog iskustva u izveštavanju i u okviru drugih projekata sa IZU, primetila sam da pacijenti sa hroničnim bolestima, posebno oni sa dijabetesom tipa 2, često nisu informisani o komplikacijama koje ova bolest može izazvati na vitalnim organima. Nije neuobičajeno da se lanac komunikacije između zdravstvenih radnika prekine i da se pacijenti ne upućuju blagovremeno odgovarajućim specijalistima. Kako rešavate ovaj problem u Opštoj bolnici u Đakovici, kroz funkcionalizaciju multifunkcionalnog prijavnice i kontinuiranu negu hroničnih pacijenata?

Galina Berisha: Ovo je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo. Mnogi pacijenti misle da je dovoljno samo uzimanje terapije ili povremeno proveravanje nivoa šećera i krvnog pritiska. U stvari, dijabetes i hipertenzija su hronične bolesti koje, kada se ne leče adekvatno, mogu izazvati progresivno oštećenje ciljnih organa, uključujući oči, srce, bubrege, mozak i krvne sudove.

Iz tog razloga, marljivo radimo na edukaciji pacijenata i njihovom blagovremenom upućivanju odgovarajućim specijalistima. Na primer, pacijent sa dijabetesom treba redovno da ide na očni pregled čak i ako nema nikakvih tegoba. Naš cilj je da pacijent shvati da lečenje nije samo terapija, već kontinuirani proces brige o celom telu.

Često nedostaju informacije, motivacija, redovno praćenje i podrška. Imali smo priliku da vidimo pacijente koji su mogli da izbegnu ozbiljne komplikacije da su imali redovnije preglede ili dobili više informacija o svojoj bolesti. Stoga verujemo da su obrazovanje, komunikacija i prevencija jednako važni kao i medicinski tretman.

Novinarka: Da li je jačanjem skrininga za dijabetes i hipertenziju olakšano upravljanje bolestima kod ovih pacijenata?

Galina Berisha: Da. Skrining je jedna od najboljih metoda za identifikaciju problema u ranim fazama. Mnogi ljudi ne znaju da imaju dijabetes ili hipertenziju dok se ne pojave komplikacije. Kada se bolest otkrije rano, pacijent ima mogućnost da započne lečenje na vreme i spreči ozbiljnije posledice. Ovo čini upravljanje bolesti mnogo lakšim i efikasnijim.

Novinarka: Zašto je važna integracija pacijenta u njihovom lečenju? Da li im to daje osećaj ih cene i poštuju kroz komunikaciju sa osobljem? Da li to povećava njihovo poverenje u zdravstvenu ustanovu, time što sebe ne vide samo kao broj?

Galina Berisha: Apsolutno da. Pacijent treba da oseća da ga slušaju, poštuju i da je uključen u svaku odluku koja se tiče njegovog zdravlja. Kada shvati da je njegovo mišljenje važno i da je deo procesa lečenja, stvara se mnogo veće poverenje u stručnjake i ustanovu. Na kraju krajeva, iza svake dijagnoze stoji osoba, porodica i lična priča. Naš zadatak je da pacijenta vidimo kao osobu, a ne kao broj ili statistiku.

Novinarka: Da li pravilna edukacija, nega i lečenje hroničnih bolesti takođe utiču na životni vek i kvalitet života?

Galina Berisha: To utiče u veoma velikoj meri. Edukovan pacijent je sigurniji, odgovorniji i bolje pripremljen pacijent za upravljanje svojom bolešću. Često kažem da je edukacija samo po sebi oblik lečenja. Kada pacijent razume bolest, donosi bolje odluke, izbegava rizike i veća je verovatnoća da će održati kvalitet života duže vreme.

Novinarka: Da li više radite sa pacijentima i porodicama koje još uvek smatraju bolest tabuom, posebno kada su u pitanju mladi ljudi, a pogotovo mlade devojke i žene pogođene dijabetesom ili hipertenzijom?

Galina Berisha: Da, još uvek se susrećemo sa takvim situacijama. Postoje slučajevi kada pacijenti, posebno mladi muškarci ili žene, oklevaju da govore o svojoj bolesti ili osećaju predrasude. U ovim slučajevima, emotivno breme postaje mnogo teže. Pacijent se ne suočava samo sa dijabetesom ili hroničnom bolešću, već i sa strahom, neizvesnošću i stigmatizacijom. Stoga je za nas veoma važno da sarađujemo i sa porodicama jer njihova podrška ima ogroman uticaj na dobrobit i uspeh lečenja.

Novinarka: Šta znači živeti sa hroničnom nezaraznom bolešću?

Galina Berisha: Život sa hroničnom bolešću ne znači odustajanje od života, već učenje da se živi sa njom. To znači svakodnevno upravljanje bolešću. Ovo zahteva disciplinu, brigu i odgovornost, ali uz pravu podršku, ljudi mogu živeti dugo, raditi, podizati porodice i imati aktivan, kvalitetan život.

Naša poruka pacijentima je da nisu sami i da bolest ne bi trebalo da ih definiše kao ljude.

Ovaj intervju je sproveden u okviru aktivnosti „Iznad naslova: Novinarstvo, hronične nezarazne bolesti i priče koje su važne“, partnerstvo između Udruženja novinara Kosova (UNK) i projekta Integrisanih zdravstvenih usluga (IZU). IZU je zajednička inicijativa Ministarstva zdravlja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju na Kosovu. Sadržaj ovog intervjua nužno ne predstavlja stavove IZU ili UNK.