Vesti

Piše Erlida Mulaku

„Žene i devojke svuda i dalje su pogođene ovim ekstremnim oblikom rodno zasnovanog nasilja i nijedna regija nije isključena”.

To je navedeno u izveštaju "Femicidi u 2023. godini" koji je objavio UN Women, a koji pokazuje da je pažnja na ovaj problem možda izbledela nakon pandemije COVID-19.

Ali, kakav je psihološki uticaj toga na žene?

Kako fizičko nasilje i dalje hara ženama i devojkama širom sveta, njegove psihološke posledice često ostaju neprimećene ili neobrađene.

Psihologinja Fiona Zeka kaže da žrtve fizičkog nasilja često imaju post traumatski stresni poremećaj (PTSP), koji karakterišu nametljiva sećanja, flešbekovi, hipervigilnost i emocionalna utrnulost.

Ostale posledice uključuju anksioznost i depresiju, zloupotrebu supstanci, oslabljeno pamćenje i koncentraciju i negativno samopouzdanje.

Dok je, prema rečima direktorke Centra za zaštitu žena i dece Zane Hamiti Asllani, jedna od glavnih barijera sa kojima se žrtve fizičkog nasilja suočavaju kada je u pitanju pristup psihološkoj podršci donošenje odluke o osudi nasilja, što je za njih prvi i odlučujući korak.

„I ova odluka često navodi žrtve da se zapitaju da li su postupile ispravno ili pogrešno, jer im je finansijska održivost teška ako žele da postanu nezavisne.“ - kaže direktorka.

Ovakvu vrstu nasilja, kao što je fizičko nasilje, pored psiholoških posledica, prate i posledice krize identiteta, kako kulturne, tako i rodne.

Prema sociologinji Flaki Ymeri, posledice krize identiteta su da se žrtve uvek osećaju potlačenima i podređenima.

Fizičko nasilje pogađa žrtve, s posledicama i na njihove društvene odnose.

„Može doći do posledica za zajednicu ili društvo da se distancira ako odluči ćutati i ne prijaviti nasilje, a žrtva se oseća inferiorno”, dodaje sociologinja.

Ali jedan od najjednostavnijih načina da se ove žrtve podrže u prevazilaženju izazova fizičkog nasilja je da prvo ne budu predrasude i stigmatizovane od strane porodice, društva i zajednice.

„Sistem podrške, koji uključuje porodicu, prijatelje i zajednicu, izuzetno je važan u pomaganju žrtvama da prevaziđu psihološke efekte nasilja. Socijalna podrška je jedan od najmoćnijih zaštitnih faktora protiv traumatskog stresa i ključni element u procesu ozdravljenja”, kaže psihologinja Zeka i dodaje da ovaj sistem pomaže u stvaranju sigurnog okruženja i smanjuje anksioznost i strah.

„Uvek smo skloni da prejudiciramo žrtvu za podsticanje sukoba, pomažemo samo kada prihvatamo žrtve u društvu i pružamo ruke da pomognemo i prijavimo nasilje“, kaže sociologinja Ymeri.

Prema statistici Kosovske policije, od januara do oktobra 2024. godine prijavljeno je 2574 slučaja nasilja u porodici. Od tih žrtava, 2055 su bile žene.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.