Vesti

Piše: Jehona Hulaj

Hronične nezarazne bolesti su i dalje među najozbiljnijim problemima javnog zdravlja na Kosovu.

Broj slučajeva kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, raka i hroničnih respiratornih bolesti je i dalje visok, dok je činjenica da se ove bolesti sve češće javljaju među mlađim ljudima i još više zabrinjavajuća.

Da bismo više razgovarali o trenutnoj situaciji, faktorima koji utiču na povećanje broja slučajeva i merama koje je potrebno preduzeti na institucionalnom i društvenom nivou, razgovarali smo sa dr Arditom Baraku, izvršnom direktorkom Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova (NIJZK).

U intervjuu za Telegrafi, ona deli podatke, procene i preporuke u vezi sa trendovima poslednjih godina i izazovima sa kojima se suočava zdravstveni sistem u lečenju i prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti.

Ceo intervju:

Kako biste opisali trenutnu situaciju hroničnih nezaraznih bolesti na Kosovu, na osnovu vašeg iskustva i trendova u poslednjih pet godina?

Ardita Baraku: Hronične nezarazne bolesti predstavljaju ozbiljan izazov po javno zdravlje na Kosovu jer su vodeći uzrok razboljevanja i mortaliteta u zemlji. Na osnovu podataka koje je prikupio Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova (NIJZK), tokom poslednjih pet godina je primećen trend rasta prijavljenih slučajeva, posebno kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, malignih bolesti i hroničnih respiratornih bolesti.

Koje su najčešće hronične nezarazne bolesti prema zvaničnim podacima?

Ardita Baraku: Izveštaji Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova u vezi sa hroničnim nezaraznim bolestima pokazuju da je najčešće identifikovana bolest arterijska hipertenzija, koja čini oko polovine svih prijavljenih slučajeva. Slede dva tipa dijabetesa (insulin nezavisan od dijabetesa i insulin zavisan od dijabetesa), kao i maligni tumori, posebno organa za varenje, kože i dojke.

Da li ste poslednjih godina primetili promene u starosti pacijenata pogođenih ovim bolestima?

Ardita Baraku: Po starosnim grupama, hronične nezarazne bolesti dominiraju kod osoba starijih od 60 godina, koje u proseku čine preko 70% slučajeva. Međutim, ove bolesti su počele sve češće da se javljaju kod mladih ljudi. Tako je u 2024. došlo do povećanja od oko 42% slučajeva zabeleženih kod mladih (0-14 godina) u poređenju sa prethodnom godinom, posebno dijabetesa tipa 2 i hroničnih respiratornih bolesti. Iako ukupan broj slučajeva nije visok, ovi podaci su zabrinjavajući i pokazuju da izloženost faktorima rizika počinje u detinjstvu i adolescenciji.

Kako treba tumačiti promene u broju slučajeva tokom godina: da li vidimo stvarni porast bolesti ili uticaj bolje dijagnoze i izveštavanja?

Ardita Baraku: Promene u broju slučajeva hroničnih nezaraznih bolesti odražavaju sva tri faktora. S jedne strane, imamo stvarni porast novih slučajeva, zbog modernog načina života i starenja stanovništva. S druge strane, poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama i dijagnostičkim kapacitetima dovodi do povećanja broja slučajeva, ali je i pokazatelj dobrog zdravstvenog sistema. Konačno, jačanje izveštavanja o statističkim zdravstvenim podacima takođe donosi povećanje broja slučajeva, ali to je samo po sebi takođe znak poboljšanih zdravstvenih performansi.

Na osnovu vašeg iskustva, koji faktori najviše utiču na širenje ovih bolesti među različitim starosnim grupama?

Ardita Baraku: Faktori rizika za hronične nezarazne bolesti podeljeni su u tri grupe. Faktori ponašanja - pušenje, nezdrava ishrana uključujući nekontrolisanu konzumaciju šećera, soli i masti, nedostatak fizičke aktivnosti i konzumiranje alkohola. Oni zatim doprinose metaboličkim faktorima – krvni pritisak, telesna težina, nivo šećera i masti u krvi, što povećava rizik od hroničnih bolesti. Od ambijentalni faktora, najvažniji su vazduh na otvorenom i u zatvorenim prostorijama. Prema starosti, kod mladih preovlađuju faktori ponašanja, dok se metabolički faktori takođe povećavaju kod odraslih i starijih osoba zbog dugotrajne izloženosti faktorima ponašanja i biološkim promenama u telu.

Kako se statistički podaci koriste u praksi za izgradnju konkretnih politika ili intervencija u javnom zdravlju? Možete li podeliti primer iz vašeg rada?

Ardita Baraku: Statistički podaci su dokazi koji predstavljaju temelj svake efikasne politike javnog zdravlja. Pomažu nam da identifikujemo probleme, najranjivije grupe stanovništva i promene tokom godina. Na primer, podaci o upotrebi duvana i kardiovaskularnim bolestima su poslužili kao osnova za jačanje zakonodavstva o kontroli duvana i primenu kombinovanih zdravstvenih upozorenja na pakovanjima duvana. Takođe, na osnovu podataka o razboljevanju i mortalitetu od hroničnih bolesti, razvijen je Akcioni plan za zdravu ishranu kako bi se uticalo na smanjenje faktora ponašanja; dok su podaci o malignim bolestima bili vodič za pokretanje izrade tri akciona plana za skrining raka dojke, debelog creva i grlića materice.

Ako se trenutni trendovi nastave, kakve posledice očekujete i koje konkretne mere biste preporučili?

Ardita Baraku: Hronične nezarazne bolesti utiču na kvalitet života, povećavaju troškove zdravstvene zaštite, smanjuju ekonomsku produktivnost, uzrokuju komplikacije, invaliditet i preranu smrt. Stoga, pored posvećenosti upravljanju postojećim slučajevima, ulažu se i napori da se smanji broj novih slučajeva. Ulaganje u prevenciju je dokazana, isplativa i održiva strategija. Preporučene intervencije su javne politike za kontrolu faktora rizika, promociju zdravog načina života, zdravstveno obrazovanje stanovništva u svim fazama života, jačanje usluga primarne zdravstvene zaštite, programi skrininga, jačanje rane dijagnoze i lečenja, jačanje izveštavanja o statističkim podacima i sistematsko praćenje hroničnih bolesti. /Telegraf/

Ovaj intervju je sproveden u okviru aktivnosti „Iznad naslova: Novinarstvo, hronične nezarazne bolesti i priče koje su važne“, partnerstvo između Udruženja novinara Kosova (UNK) i projekta Integrisanih zdravstvenih usluga (IZU). IZU je zajednička inicijativa Ministarstva zdravlja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju na Kosovu. Sadržaj intervjua nužno ne predstavlja stavove IZU ili UNK.