Vesti

Piše Iliri Pireva

Lil Jay je zvezda društvenih mreža. Ova mlada žena iz Queenslanda u Australiji postigla je ovu slavu kao pevačica i umetnica.

Već neko vreme ona je na jedinstven način ušla u verske vode, prešavši na islam. Više od hip hop muzike sa kojom se ranije identifikovala, ona je sada poznata kao devojka koja razgovara sa CHATGPT-om, postavljajući pitanja o islamu i religijama širom sveta.

U jednoj od njenih mnogih komunikacija s ovim alatom veštačke inteligencije, takođe je pitala da li alat može pročitati Kur'an i reći joj koliko se puta spominju u ovoj svetoj knjizi muslimana muž i žena.

"U Kur'anu se muškarac i žena spominju po 24 puta, što simbolizuje ravnotežu između njihove jednakosti u Božjim očima", odgovor je koji je ona dobila od veštačke inteligencije.

www.youtube.com/shorts/sz2NiMVR--E

U ovom obliku, Australijanka sa milionima pratilaca na društvenim mrežama pokušava da podstakne debatu o verskoj toleranciji, a istovremeno se bavi zabludama o pravima žena u nekim religijama.

Jay je kroz svoje platforme pokušavala da podstakne konstruktivnu raspravu o verskim učenjima, ravnopravnosti polova i današnjim društvenim vrednostima.

Takve preporuke pozdravilo bi i sveštenstvo različitih religija, širom sveta.

Ali, da li je to slučaj i na Kosovu?

Odgovor može biti da ili ne. Platforme se, naravno, intenzivno koriste. Promovisanje rodne ravnopravnosti...ne toliko.

U više od 6-minutnom videu pod nazivom „Rodna ravnopravnost - Lep govor hodže Bekir Halimi“ ovaj imam govori o važnosti poštovanja i zaštite žena u islamu. Ali on dodaje da se ona ne bi trebala baviti fizičkim ili intelektualnim radom, definišući svoju ulogu prvenstveno kao „biće samo reprodukcije“.

U drugom slučaju, imam po imenu Qëndrim Jashari, pozivajući se na Kur'anski stih, kaže da muškarci stoje iznad žena i oštro kritikuje jednu međunarodnu organizaciju koja podržava ženska prava, opisujući ih kao pretnju verskim strukturama.

Drugi visoko praćeni klerik na društvenim mrežama, Irfan Salihu, u određenim prilikama, kada govori o situacijama određenih žena, uspeo je da eskalira u svom diskursu, opisujući ih na više omalovažavajuće načine.

„Svaka žena koja počini intimni čin bez nikaha, bez krune prema odredbama islama, je k**** i k****“, izjavljuje Salihu.

Za ovaj pristup gde raspravlja o „moralu žena“ nazivajući ih „k***** i k******“ i još jednom antinacionalnom izjavom, disciplinska komisija Islamske zajednice Kosova ga je 2015. godine otpustila sa svih verskih dužnosti.

Ova odluka BIK-a predstavlja dokaz da slučajevi poput Irfana Salihua ne predstavljaju celu zajednicu imama i da na Kosovu nema malo vernika koji pozivaju na suprotno od onoga što je imam iz Prizrena učinio u ovom slučaju.

Jedna od njih je i Besa Ismaili Ahmeti, političarka i bivša poslanica kosovskog parlamenta, istovremeno i predavačica na Fakultetu za islamske studije u Prištini.

U autorskom tekstu „Položaj Muhammeda a.s. prema ženama”, koju je napisala za časopis Dituria Islame, medijsko telo BIK-a, Ismaili Ahmeti kaže da je Prorok muslimana proglasio jednakost u statusu i važnosti oba pola u četiri glavna stuba verske egzistencije i interakcije – u verskim pitanjima, u verskim obavezama i nagradama za njihovo obavljanje, u obrazovanju i u zakonskim pravima zagarantovanim od rođenja do smrti.

„Društvo koje je zagovarao Muhamed a.s. je društvo dva roda, u kojem svaka strana snosi određene odgovornosti, ne živeći ni nezavisno ni zavisno jedno od drugog, već svaka strana ima jednaku i potpunu ulogu“, napisala je Ismajli Ahmeti. Nakon njegovog preseljenja, Aiša r.a. bila je glavni izvor informacija o Muhammedu a.s. Bila je poznata po svom uvidu i rasuđivanju, bila je vešta u medicini i poeziji."

https://dituriaislame.com/qendrimi-i-muhamedit-a-s-ndaj-grave/

Jedan od mladih kosovskih imama koji radi na podizanju svesti i promociji pozitivnih promena u muslimanskoj zajednici, fokusirajući se na poboljšanje tretmana i zastupljenosti žena u svim sferama života je Labinot Maliqi.

Kaže da Kur'an tretira žene i muškarce kao jednake, ističući da su i jedni i drugi isti pred Bogom.

"U Kur'anu, Svemogući zahteva da muškarci i žene sarađuju u ispunjavanju svojih društvenih i verskih dužnosti. Društveno, žene su jednake muškarcima u odgovornosti da promovišu pravdu i dobrobit. "Ove smernice nesumnjivo promovišu odnos međusobnog poštovanja", rekao je Maliqi.

I Biblija, druga božanska knjiga koja je osnova hrišćanske religije, ima pozitivan pristup rodnoj ravnopravnosti. Prema Donu Mihailu iz Katoličke crkve, Biblija kaže da su svi ljudi, bez obzira na pol, stvoreni po Božjem liku i zaslužuju jednako dostojanstvo. Knjiga, kako insistira, poziva muškarce i žene da rade zajedno kao ravnopravni partneri u svim aspektima života, uključujući porodični, društveni i duhovni."

"Bog je stvorio čoveka po svom liku i stvorio ih muškim i ženskim. I blagoslovi ih Bog i reče im: "Plodite se i množite i napunite zemlju i pokorite je! Budite gospodari riba morskih i ptica nebeskih i svakog živog bića koje se kreće po zemlji.", pročitao je don Mikel.

Ali pastor Femi Cakolli iz Protestantske crkve Kosova ima nešto drugačiji pogled na pitanje rodne ravnopravnosti u verskim spisima. On smatra da Biblija, napisana pre oko 3500 godina, ne predstavlja i ne opisuje rodnu ravnopravnost kako je mi danas razumemo. Prema njegovim rečima, ova knjiga definiše odvojene uloge za muškarce i žene, imajući jasnu hijerarhiju između njih.

„Ne znam za Kur'an iako sam ga pročitao, ali govorim o Bibliji i svima koji kažu da postoji jednakost kao koncept ja kažem da ne postoji, nema jednakosti. Ali umesto jednakosti, ono što se smatra - jednakost u razvoju uverenja se ne misli kao u postmodernim vremenima u rodnoj ravnopravnosti, jednakost u braku nikada nije bila takva."

Pastor Cakolli takođe kaže da iako u Bibliji nema ideja poput onih modernog vremena razdvajanja religije i države, slobode kako se danas shvata ili čak rodne ravnopravnosti, ovi koncepti se mogu razaznati u načinu na koji Biblija rešava društvena i duhovna pitanja. Kao primer navodi priču o stvaranju Adama i Eve, gde je prvo stvoren muškarac, a zatim žena, što, prema njegovim rečima, pokazuje red i hijerarhiju koju Biblija predviđa u pogledu statusa muškaraca i žena u hrišćanskom društvu i veri.

Ali patrijarhalne norme u kojima je muž, u verskim doktrinama, favorizovan, a ne žena, treba menjati, smatra stručnjakinja za rodnu ravnopravnost Mirishahe Syla, koji poziva na novi pristup tumačenju verskih tekstova.

„Moramo stvoriti više prostora za feministička čitanja verskih tekstova, više prostora za žene sa feminističkim pristupima koji tumače svoju veru na osnovu njihovih prava kao ravnopravnih ljudi unutar religije”, kaže ona.

Katolička crkva na Kosovu priznaje da se mnogo raspravlja o globalnim diskusijama o aktivnijoj ulozi žena u rukovodstvu. Jedan od razloga zašto se to dešava je pitanje da li je situacija i status žena do sada zaista bila božanska volja, ili red prvih poglavara crkve, pre više hiljada godina.

"Crkva pažljivo razmatra neke aspekte u tom pogledu, da li oni imaju veze sa mentalitetom tog vremena ili su principi koje zahteva Sam Bog."

Verska učenja i prakse, cementirane pre mnogo vekova, prema Syli, takođe su uticale na definiciju uloga i tradicija u našim porodicama.

„Mnoge tradicije na koje su pozvane naše porodice, posebno u smislu ceremonija podele porodice, podele nasledstva, brakova i drugih događaja unutar porodice, imaju verske elemente kroz koje se legitimizuje dominantna uloga muškaraca u porodici“, kaže ona.

Ali da religija, barem islamska, to ohrabruje, poriče Labinot Maliqi.

On tvrdi da islam i albanska tradicija ne ograničavaju žene na porodične uloge, već podstiču njihovo obrazovanje i doprinos društvu. Pored toga, Maliqi dodaje da Kur'an jasno definiše pravednu raspodelu bogatstva za žene, pominjući Aišu, ženu Poslanika Muhammeda, kao moćan primer naučne žene koja je igrala važnu ulogu u obrazovanju društva tog vremena.

Profesorka Besa Ismail Ahmeti kaže istu stvar, manje-više.

"Muhammed a.s. preporučio je da u njegovom odsustvu, po verskim pitanjima, ljudi pitaju njegovu suprugu Aišu”, piše ona.

S druge strane, don Mikel naglašava da Crkva nije samo mesto za molitvu, već i edukativni prostor za decu i mlade. On prepoznaje važnost obrazovanja žena, smatrajući ga bitnim za jednakost i razvoj zajednice. Takođe poziva na borbu za prava nasleđivanja žena, s ciljem promene starih načina razmišljanja koji žene drže podalje od imovine i nasleđivanja.

„Ako uzmemo u obzir jednakost ljudskog bića u dostojanstvu, onda nalazimo i vrlo konkretan odgovor na pitanje porodičnog vlasništva. Međutim, u ovom trenutku treba više raditi na promovisanju svesti naših ljudi pod uticajem neželjene prošlosti naših ljudi", kaže don Mikel.

Ali Syla zahteva još aktivniju ulogu u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja. Ona takođe kritikuje ćutanje i neodgovaranje verskih institucija na slučajeve zlostavljanja i ubistva žena od strane njihovih supruga. "

„Često su upravo predstavnici tih institucija ti koji promovišu rodno zasnovanu diskriminaciju i nasilje, držeći predavanja o rodnim ulogama, a posebno o ulogama žena, kao drugorazrednih ljudi koji se moraju pokoravati željama i naređenjima muškaraca u svom životu, i ohrabrivati muškarce da igraju ulogu moralnog, ekonomskog i političkog autoriteta u društvu“, kaže ona.

„U mnogim slučajevima nasilja nad ženama, čak i kada su žene ubijene od strane svojih supruga ili drugih muškaraca koji su im bliski, mnoge reakcije su uglavnom dolazile od građana i civilnog društva, dok su verske institucije koje su pozvane da promovišu mir i dostojanstvo svih bile rezervisane u svojim reakcijama na ove zločine“, kaže Syla.

Ali u Islamskoj zajednici se ne bi slagali s onim što Syla kaže. BIK je, u petak 27 avgusta 2021. naložio svim svojim imamima, na preporuku predsednika ove zajednice, da u svim džamijama u zemlji održe zajedničku hutbu (predavanje) na temu: „Porodica i kolektivno opredeljenje za borbu protiv nasilja nad ženama“

„U poruci hutbe ovog petka istaknuti su verski argumenti i objašnjeno zašto smo i mi religiozno obavezni po ovom pitanju. Dalje je naglašeno da je ubistvo mlade devojke u Ferizaju od strane njenog supruga bila vest koja je ove sedmice šokirala naše društvo”, navodi se u tadašnjem saopštenju BIK-a.

https://bislame.net/ne-te-gjitha-xhamite-e-kosoves-u-mbajt-hytbe-kunder-dhunes-ndaj-femres/

Slične reakcije protiv nasilja nad ženama odvijaju se i u Katoličkoj crkvi.

Pastor Femi Cakolli kaže da pokušava raditi na promociji rodne ravnopravnosti, nudeći savete mladim parovima.

Ali, prema njegovim rečima, glavna prepreka rodnoj ravnopravnosti u mnogim kosovskim porodicama je nedostatak ljubavi kod muškaraca. Kaže da muškarci, odrasli u velikim porodicama u kojima je deljenje ljubavi teško, često ne nauče da izraze svoja osećanja, što negativno utiče na to kako kasnije upravljaju svojim odnosima i porodičnim poslovima.

„Ovaj čovek nije primio ljubav od oca, od brata, od majke. Nije čak ni primio ljubav od Boga. Danas žene doživljavaju ovaj problem i pitaju se zašto me ne voli? To je kao da kažete slepcu: "Zašto me ne vidiš?" Kažem supružnicima: "Znate li da je ovaj čovek bolestan?" To je kao da kažete kravi da daje mleko kada ga nema. Ovaj čovek, ako je ispunjen ljubavlju, može da voli svoju porodicu na pravi način“, kaže Cakolli.

U naporima da se ova stvarnost promeni, uloga verske zajednice je od vitalnog značaja, zajedno sa ulogom države, medija i nevladinih organizacija. Svi ovi akteri mogu direktno uticati na realizaciju održivih promena kada bi svi u kosovskom društvu bili jednaki.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.