Etničke zajednice na Kosovu
Kosovo je etnički najhomogenija država na Zapadnom Balkanu, sa oko 92% stanovništva koje čine etnički Albanci, ali je istovremeno multietnička zemlja, kako je definisano njenim Ustavom.
Druga najveća etnička manjina na Kosovu je srpska zajednica, sa oko 5% ukupnog stanovništva. Diskusije o manjinskim pravima uglavnom se usredsređuju na srpsku zajednicu. Ostale etničke manjine su Romi, Aškalije i Egipćani.
Osobe iz ovih zajednica se često suočavaju sa teškim uslovima i dobijaju minimalnu podršku vlade, što dovodi do osećanja nedovoljne zastupljenosti i poteškoća u uspostavljanju veza sa Kosovom i institucijama.
Većina zemalja je u osnovi multietnička i one koje prihvataju ovu raznolikost, ma koliko malo ili teško bilo, ubiru prednosti kulturnog bogatstva u sportu, inovacijama i ekonomskom razvoju.
Međutim, na insistiranje Zapada, posebno Sjedinjenih Država, tvrdnja da je Kosovo multietničko prevazilazi socio-ekonomske prednosti. Zapravo, počinje u posleratnim godinama, kada su ključale rasprave o budućem statusu Kosova: da li će postati protektorat, teritorija ili nezavisna država?
Nakon mnogo decenija sistematske diskriminacije Albanaca u Jugoslaviji, bilo je nemoguće da Kosovo ostane deo Srbije. Narod ovo nije mogao da prihvati.
Međutim, zatim se postavilo pitanje kako bi se Albanci odnosili prema srpskoj manjini? I, početkom 2000-ih, pojavila se zabrinutost zbog posleratnih napada odmazde protiv Srba i drugih manjinskih grupa (na primer, Roma) osumnjičenih za saradnju sa jugoslovenskim režimom.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je procenila da je neposredno posle rata, u junu 1999, svake nedelje u proseku stradalo 50 ljudi.
Human Rights Watch je preporučio privremenoj vladi Kosova da se: „Posveti multietničkoj budućnosti i jasno stavi do znanja da će napadi na manjine biti oštro gonjeni“.
Incident u martu 2004. predstavlja prekretnicu u diskusijama o budućem statusu Kosova.
Nakon četiri godine, uz značajnu podršku zapadnih zemalja, posebno Sjedinjenih Država, Kosovo je proglasilo nezavisnost.
Ustav Kosova je izrađen na osnovu liberalno-demokratskih principa i uključuje sveobuhvatna prava za etničke manjine. Ovo uključuje odredbe poput rezervisanih mesta u Skupštini za manjine kako bi se obezbedilo njihovo aktivno učešće u građanskom životu.
Srpski jezik je postao službeni jezik i Srbima je dato pravo da imaju svoje škole, kulturne i verske ustanove, a kasnije i zdravstvenu zaštitu.
Uprkos stalnim tenzijama i nedostatku normalizacije odnosa sa Srbijom, zapadne zemlje i dalje nastavljaju da se zalažu za multietničko Kosovo.
Važno je uspostaviti više veza i razmena između svih zajednica na Kosovu na svakodnevnoj osnovi i da ne bude samo ista grupa NVO-a ili kriminalnih ličnosti koja neguje multietničke odnose.
Samo ova kulturna promena u mentalitetu Kosova u svim sferama – kada postoji sveobuhvatna i smislena integracija – učiniće pravne i strukturne reforme održivim.
Pripremio: Endrit Mehmetaj
Preveo: Bruno Neziraj
