Vesti

Piše: Albulena Bytyqi

Sprečavanje hroničnih bolesti ostaje jedan od najvećih izazova za zdravstveni sistem na Kosovu, posebno kada je reč o kardiovaskularnim bolestima, dijabetesu i malignim bolestima. Stručnjaci procenjuju da se mnoge od ovih bolesti mogu sprečiti intervencijama poznatim kao „Best Buys“, koje se smatraju efikasnim i isplativim merama za zaštitu javnog zdravlja.

No, kako se ove mere sprovode na Kosovu, koji su glavni izazovi i kakav uticaj imaju na živote građana po ovim pitanjima? Radio Kosovo je intervjuisao direktorku Odeljenja za socijalnu medicinu Nacionalnog instituta za javno zdravlje, prof. dr Meritu Koçinaj-Berisha.

Radio Kosovo: Šta znači koncept „Best Buys“ [najbolja kupovina] u prevenciji hroničnih bolesti?

Dr Koçinaj-Berisha: „Best Buys“ su intervencije zasnovane na dokazima usmerene na kontrolu i sprečavanje faktora rizika za nezarazne bolesti (NZB). Sprovode se na individualnom i na nivou stanovništva, sa ciljem poboljšanja javnog zdravlja kroz efikasne i isplative mere.

Radio Kosovo: Koje su najčešće bolesti i uzroci na Kosovu?

Dr Koçinaj-Berisha: Na Kosovu, kao i u mnogim razvijenim zemljama, glavni uzroci smrti su nezarazne bolesti, među kojima prevladavaju bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti.

Radio Kosovo: Koje su glavne intervencije „Best Buys“ koje se preporučuju na međunarodnom nivou za prevenciju?

Dr Koçinaj-Berisha: Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, „Best Buys“ uključuju mere protiv konzumacije duvana i alkohola, promociju zdrave ishrane i fizičke aktivnosti i preventivne kliničke intervencije.

Mere na nivou stanovništva obuhvataju izradu i sprovođenje zakona, poreza, programa prevencije, smanjenje konzumiranja soli i šećera, vakcinaciju protiv HPV-a i razvoj kliničkih protokola za nezarazne bolesti.

Na individualnom nivou, fokus je na zdravstvenom obrazovanju, podizanju svesti, motivacionom savetovanju i promociji ranog otkrivanja bolesti. To se postiže kampanjama za podizanje svesti, obukom i saradnjom sa medijima i zajednicom.

Intervencije obuhvataju sve nivoe prevencije: primarnu prevenciju kroz promociju zdravlja, sekundarnu kroz skrining i ranu dijagnozu, tercijarnu kroz rehabilitaciju i kvarternu prevenciju kako bi se izbegli nepotrebni testovi i tretmani.

Radio Kosovo: U kojoj meri se ove mere sprovode na Kosovu i kakvi su konkretni rezultati prema poslednjim podacima?

Dr Koçinaj-Berisha: Na Kosovu se ove mere sprovode delimično i ne uvek na održiv način. Glavni izazovi su povezani sa nedostatkom finansijskih i ljudskih resursa, ograničenim kapacitetima preventivne zaštite i poteškoćama u promeni ponašanja stanovništva.

Pozitivan primer je Zakon o kontroli duvana, koji je usklađen sa evropskim standardima. Nakon stupanja na snagu je došlo do smanjenja pušenja među mladima, zabrane reklamiranja duvana, a povećane su aktivnosti podizanja svesti.

Motivaciono savetovanje se pruža u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za pacijente sa NZB-om, ali nezdrava ponašanja i dalje ostaju rasprostranjena. Pacijenti su izrazili potrebu za organizovanijim fizičkim aktivnostima i programima za prestanak pušenja.

Radio Kosovo: Zašto se neke intervencije smatraju efikasnijim i priuštivijim?

Dr Koçinaj-Berisha: Studije pokazuju da su intervencije „Best Buys“ veoma isplative jer prevencija košta manje od lečenja komplikacija.

Jasan primer je vakcinacija, koja je mnogo jeftinija od lečenja bolesti koje se mogu sprečiti. Takođe, smanjenje konzumiranja soli pomaže u smanjenju hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti, a istovremeno smanjuje troškove za zdravstveni sistem.

Radio Kosovo: Koji su glavni izazovi sa kojima se institucije suočavaju u sprovođenju ovih mera?

Dr Koçinaj-Berisha: Mnoge zemlje sa niskim i srednjim prihodima, uključujući Kosovo, sprovode samo deo preporučenih intervencija. Preventivne mere često ne daju trenutne rezultate, stoga nedostaje dugoročna institucionalna i društvena posvećenost.

Uspeh zavisi od saradnje između institucija, zdravstvenih radnika i građana, kao i od kontinuirane edukacije o zdravim načinima života.

Radio Kosovo: Kako nedostatak sprovođenja ovih intervencija utiče na svakodnevni život građana?

Dr Koçinaj-Berisha: Kontrolisanje ključnih faktora rizika kao što su pušenje, alkohol, nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti može sprečiti preko 50% smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, malignih bolesti i hroničnih plućnih bolesti.

Nesprovođenje preventivnih mera dovodi do smanjenja životnog veka, pogoršanja kvaliteta života i povećanog ekonomskog opterećenja zdravstvenog sistema jer je lečenje nezaraznih bolesti dugoročno i skupo.

Radio Kosovo: Koje konkretne korake treba preduzeti da bi se poboljšala situacija na Kosovu?

Dr Koçinaj-Berisha: Treba pojačati preventivne programe, posebno za kardiovaskularne bolesti i arterijsku hipertenziju. Rano otkrivanje i efikasno lečenje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti su od posebnog značaja jer se kod mnogih pacijenata dijagnoza postavi tek kada se pojave komplikacije.

Takođe, treba podići svest o rutinskim pregledima, zdravom načinu života i blagovremenom traženju medicinske pomoći. Poboljšanje kvaliteta usluga i sprovođenje standardnih protokola lečenja ostaju neophodni za efikasniju kontrolu nezaraznih bolesti na Kosovu.

Ovaj intervju je sproveden u okviru aktivnosti „Iznad naslova: Novinarstvo, hronične nezarazne bolesti i priče koje su važne“, partnerstvo između Udruženja novinara Kosova (UNK) i projekta Integrisanih zdravstvenih usluga (IZU). IZU je zajednička inicijativa Ministarstva zdravlja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju na Kosovu. Sadržaj intervjua nužno ne predstavlja stavove IZU ili UNK.