Vesti

Piše Florandë Morina

Sve počinje s najmanje 10 dokumenata. Zahtev koji popunjava Podnosilac zahteva, kopiju lične karte, ovlašćenje za zastupanje, rešenje i punu presudu i druge dokumente mora posedovati svako ko želi da uknjiži imovinu na svoje ime u Republici Kosovo.

Sve navedeno se zatim predaje prijemnim kancelarijama opštinskih direkcija Katastra.

Ali tu se ne završava sve. Postupak upisa imovine može trajati najduže, više od jedne decenije u slučajevima kada postoji spor, odnosno neslaganje između stranaka za određenu imovinu i rešava se na Sudu. U tim slučajevima žene često ispaštaju. Takođe, finansijski teret je ogroman.

Anton Nrecaj, izvršni direktor Centra za besplatnu pravnu pomoć i regionalni razvoj (CLARD), kaže da je samo tokom prošle godine 225 građana zatražilo besplatnu pravnu podršku od ove organizacije. 65% njih bili su muškarci i 35% žena.

„U predmetima koji se procesuiraju na Sudu, prosek je 6 do 7 godina za završetak predmeta. Trošak predmeta ako je upućen Sudu je 2 hiljade evra. Postoje situacije u kojima predmet traje do 10 ili 12 godina za dokaz o vlasništvu. Od 225 predmeta, samo su 23 predmeta završila u naslednom aspektu u kojima nije bilo spora. Trošak ovih je oko 1 hiljadu i 500 evra“, objašnjava Nrecaj.

Uprkos poteškoćama, ukupno u našoj zemlji ima 127,010 žena koje su u potpunosti ostvarile svoje pravo na imovinu. Muškarci imaju četiri puta više.

U odgovoru Kosovske katastarske agencije, o podacima o vlasništvu, pokazuje se da na celoj teritoriji zemlje ima preko 600 hiljada vlasnika, od kojih su nešto više od pola miliona muškarci.

Obračunato u procentima, 20.2% svih građana koji poseduju imovinu su žene, dok je 79% muškaraca.

Što se tiče demografije, najveći broj žena koje su odlučile da ostvare svoje pravo na imovinu dolazi iz Prištine. Ovaj broj prelazi cifru od 13 hiljada. U odnosu na 34 druge opštine, prema statistici Katastarske agencije, samo glavni grad zauzima preko 10% ukupnog broja.

U odgovoru Direkcije za katastar opštine Priština navodi se da se tek 2024 godine pojavilo 7084 muškarca i 667 žena kao podnosioci zahteva za upis imovine, dakle deset puta manje.

Opština nema podataka o aplikantima koji dolaze iz okolnih sela Prištine.

Mnogo gore su druge opštine, sa prosečno 3 vlasnica.

Prema rečima Nrecaja, reč je o zagovaranju i lakšem pristupu informacijama koje žene koje žive u većim gradovima imaju.

„Ako govorimo o zahtevima koji dolaze od žena, oni su uglavnom iz urbanih sredina, odnosno gradova. Zato što postoji više informacija i osvešćivanja. Broj zahteva od žena koje žive u ruralnim područjima je veoma mali. 2-3% je procenat zahteva ovih žena, u odnosu na urbane.”, kaže Nrecaj.

Za ovaj proces postoji značajno veće interesovanje u većim gradovima, navodi nevladina organizacija Advocacy Training and Resource Center (ATRC), koja je zajedno sa Svetskom bankom pokrenula široku kampanju za podizanje svesti i pomoć u upisu imovine.

„Kampanja od vrata do vrata koja je počela u avgustu završava se u januaru 2025. godine, a uključeno je više od 6 hiljada porodica kako bi se podigla svest o imovinskim pravima. Upitnici koje su popunili terenski timovi pokazuju da postoji želja, ali i nespremnost žena da preduzmu akciju”, kaže Odeta Naks, projekt menadžer Inicijative za imovinsko pravo u ATRC-u.

Naks dalje objašnjava najčešće probleme s kojima se suočavaju intervjuisane žene.

„Najčešće poteškoće se susreću u legalizaciji stanova, koje je na opštinskoj imovini, i nasleđivanja, koje se često ne radi, ali čak i ako se radi, šanse su da će biti odbačeno u korist muških članova porodice“, pojašnjava se u odgovoru.

Edona Shala, sociolog, opisuje faktore koji utiču na žene da biraju da li će ostvariti svoje pravo na imovinu, u zavisnosti od geografskog područja na kojem žive.

„Život u ruralnim područjima često utiče na nedostatak informacija o pravima žena zbog nekoliko faktora. Geografska izolacija ograničava pristup žena javnim službama, institucijama i organizacijama koje pružaju informacije i podršku. Nedostatak infrastrukture, kao što su dobri putevi i javni prevoz, otežava učešće u obrazovnim aktivnostima ili obukama koje mogu podići njihovu svest”, kaže Shala.

Ne tako pozitivan efekat, prema njenim rečima, imaju pravila i tradiciju života u manjim područjima.

„Štaviše, tradicionalne i patrijarhalne norme koje dominiraju ovim oblastima često ograničavaju ulogu žena u društvu, utičući na njihovu svest o njihovim pravima. U tim zajednicama često nedostaje organizacija za podršku koja bi im pružila informacije i pomoć. Kao rezultat toga, ovi faktori stvaraju okruženje koje negativno utiče na osnaživanje žena i njihovu sposobnost da ostvare svoja prava“, zaključuje ona.

Sa još većim izazovima u pogledu prava na imovinu suočavaju se žene koje pripadaju zajednicama na Kosovu, posebno onima iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

A dobra vest je činjenica da se u poslednje vreme potvrda o vlasništvu može izdati u bilo kojem trenutku u platformi E-Kosova i važi kao dokaz u administraciji i noterskim kancelarijama.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.