Vesti

Piše Erblina Krasniqi

Aktivno slušanje nije samo prihvatanje zvukova razgovora. To je više od toga, to je osetiti težinu tišine, razumeti ono što nije rečeno naglas i stvoriti prostor u kojem se može govoriti bez straha. Istinsko slušanje se dešava ne samo ušima, već i srcem, strpljenjem i punim prisustvom. Ovakvu podršku, u mnogim slučajevima, nije dobila osoba koja je preživela rodno zasnovano nasilje V.T., koja kaže da se zbog ove činjenice osećala kao da je sama.

„Osećala sam se povređeno i kao da niko ne obraća pažnju na to da imam brigu u sebi, i želim da mi pomognu koliko god mogu kako bih se osećala dobro. Osećala sam se kao da nisam dovoljno poštovana ili cenjena da bih slušala ono što tražim”, rekla je preživela.

V.T, koja je već deo jednog od skloništa za preživele nasilja na Kosovu, kaže da tamo ima dobro iskustvo, jer se od početka osećala dobrodošlo i sigurno. Međutim, pre nego što dođe do ove tačke, ona s nama deli druge posledice, koje su rezultat nedostatka aktivnog slušanja drugih.

„Mislim da su me ovi slučajevi mnogo puta doveli do toga da iskusim nesigurnost u sebi, da povećam stres i da se osećam zarobljeno, sve dok nisam naišla na ljude koji me znaju slušati i prestati biti emocionalno preplavljeni”, rekla je.

S druge strane, nedostatak aktivnog slušanja utišava preživele i otežava njihov proces ozdravljenja, kaže direktorka skloništa Sigurne kuće u Đakovici, Erblina Dinarama.

„Mnoge žene koje dolaze u skloništa kažu nam da je jedan od razloga zašto su se toliko dugo zadržale u nasilnim situacijama nedostatak podrške i slušanja od rođaka“, rekla je ona.

Preživele, koje donose odluku da napuste počinioce, nalaze se pred vratima potpuno novog objekta, koji će im na neodređeno vreme biti dom. Neke od njih su same, a neke imaju decu. Međutim, u početku se i dalje mogu osećati nesigurno i plašljivo. Dinamara ukazuje da je jedan od glavnih izazova, posebno u ranim fazama podrške, to što mnogi preživeli pate od nedostatka poverenja. Međutim, ističe da je ovo faza koja s vremenom prolazi, dobijajući pravu podršku od skloništa.

„Da bismo to prevazišli, stvaramo toplo i pouzdano okruženje, gde je svaka priča validna i ne osuđuje se“, dodala je direktorka, pomenuvši primenu empatičnih i drugih tehnika komunikacije, za koje je obučeno osoblje ovog centra.

Da je aktivno slušanje veoma važno u podršci preživelima rodno zasnovanog nasilja, kaže nam klinička psihologinja Donika Shahini Lami. Dodaje da aktivno slušanje pomaže da se poboljša i ubrza proces ozdravljenja, naglašavajući ulogu koju ima u psihološkom aspektu preživelih.

„Aktivno slušanje im omogućava da ponovo izgrade samopoštovanje i samopouzdanje tako što im omogućava da izraze osećaje tuge, ljutnje, straha i bola koji mogu biti posledica doživljavanja nasilja“, rekla je psihologinja.

U međuvremenu, Shahini Lami nas takođe obaveštava o znakovima koji ukazuju na to da se preživela oseća saslušano i shvaćeno. Prema njenim rečima, ovi znakovi se mogu pročitati prema:

- Izražavanju emocija i misli bez straha.

- Mirnom i prirodnom razgovoru

• Korišćenju fraza koje izražavaju zahvalnost.

- Razgovoru u oči i jeziku tela

- Poboljšanju na emocionalnom nivou

Traženju više informacija i pomoći.

„Ovi znakovi ukazuju na to da je preživela osoba uspostavila vezu poverenja i podrške s onim što čuje i da je na emocionalnom i psihološkom putu ozdravljenja”, dodala je ona.

Prema statistici koju je Ministarstvo pravosuđa dostavilo u „Bazi podataka za identifikaciju slučajeva nasilja u porodici“, samo u periodu januar - decembar 2024. godine kao žrtve nasilja u porodici registrovano je 2385 žena. U istom periodu, 223 žene i 260 dece je dobilo utočište zbog nasilja u porodici.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.